Ахмет Хамди Танпинар
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Ахмед Хамди Танпинар (тур. Ahmet Hamdi Tanpınar; Истанбул, 23. јун 1901. — Истанбул, 24. јануар 1962) је био турски песник, приповедач, есејиста и филозоф. Сматра се једним од најзначајнијих представника модернизма у турској књижевности. Радио је као наставник у школи, предавач естетике, митологије и књижевности на истанбулском универзитету, а био је и члан турског парламента 1944—1946. године.[1]
| Ахмет Хамди Танпинар | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. јун 1901. |
| Место рођења | Истанбул, Османско царство |
| Датум смрти | 24. јануар 1962. (60 год.) |
| Место смрти | Истанбул, Турска |
Биографија
уредиРодио се у Истанбулу, 23. јуна 1901. године. Отац му је био судија грузијског порекла. Пошто су се због очевог занимања често селили, Тампинар се школовао у различитим градовима: Истанбулу, Синопу, Киркуку, Сирту и Анталији.
Године 1923. је завршио Факултет за књижевност Универзитета у Истанбулу. Као наставник књижевности предавао је у средњим школама у Ерзуруму 1923—1924. године, Коњи, образовном институту Гази и Академији лепих уметности у Анкари. На Академији ликовних уметности, поред наставе књижевности, Танпинар је предавао у областима естетике у уметности, историје уметности и митологије 1932—1939. године. Године 1939, упркос томе што није добио докторат, Танпинара је министар образовања именовао на новоосновану катедру турске књижевности 19. века за професора нове турске књижевности на Факултету за књижевност Универзитета у Истанбулу. Од 1942. до 1946. је био посланик Турске народне скупштине, представљајући Кахраманмараш вилајет. Године 1953. направио је опсежно путовање кроз Француску, Белгију, Холандију, Енглеску, Шпанију и Италију. Танпинар је умро од срчаног удара 24. јануара 1962. у Истанбулу. Његов гроб се налази на гробљу Ашијан у Истанбулу.
Значај
уредиЈедан је од најзначајнијих аутора турске књижевности, који у својим списима успешно комбинује источну и западну културу. Јахја Кемал Бејатли, је играо важну улогу у његовом одрастању. У својој поезији користи мотиве турске класичне музике и сањарења. И у његовој поезији и у романима велико место заузимају психолошке анализе, историја, карактеристике његовог времена, веза друштва и појединца, снови и цивилизацијски проблеми. Једно од његових најзначајнијих дела је Институт за регулацију времена (тур. Saatleri Ayarlama Enstitüsü). Роман је надалеко цењен као иронична критика процеса бирократизације са импликацијом што наслов и сугерише, иако то није тема књиге. Пре свега, то је велика психолошка анализа човека који пати од неспособности да се прилагоди свом времену, односно модерном времену. Чини се да се већина ликова романа на чудне начине бори да би преживела у модерним временима. На тај начин концепт „времена” заузима централно место, дајући дубљи смисао, чак и филозофски укус роману.[2]
Референце
уреди- ^ „Ахмед Хамди Танпинар”. Дерета. Архивирано из оригинала 30. 11. 2023. г.
- ^ „Ahmet Hamdi Tanpınar”. GoodReads. Архивирано из оригинала 9. 11. 2024. г.
