Аца Патлиџановић
Аранђел Аца Патлиџановић (Неготин, 1921 — Салаш, 1941), студент, члан КПЈ, револуционар и учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора Крајинског партизанског одреда.
| аца патлиџановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. септембар 1921. |
| Место рођења | Неготин, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1941. (19/20 год.) |
| Место смрти | Неготин, Србија |
Биографија уреди
Аранђел Аца Патлиџановић рођен је 21. септембра 1921. године у Неготину. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а затим уписао студије Медицинског факултета у Београду. Још као ученик седмог разреда гимназије, 1938. упознаје се са Љубом Нешићем и Ђорђем Симеоновићем, студентима права и познатим комунистима из Тимочке Крајине.[1]
Политички рад уреди
Марта 1939. године, студенти, чланови Савез комунистичке омладине и чланови КПЈ из Тимочке Крајине формирали су Омладинску секцију у оквиру већ постојећег Удружења Тимочана и Крајинаца у Београду да би створили могућност илегалног рада на терену. Иницијатори за формирање ове секције били су Димитрије Тодоровић Каплар, студент из Књажевца, Ђорђе и Јанко Симеоновић, студенти права из Подгорца, Љубомир Љуба Нешић из Зајечара, Сретен Вучковић, студент права из Доњег Милановца. Сретен Вучковић је формирао и Омладинску секцију у Доњем Милановцу, а Аца Патлиџановић и Срба Бешир у Неготину.[2]
Новембра 1939. године у присуству Добривоја Радосављевића Бобија, Љубомир Љуба Нешић је формирао први актив Савеза комунистичке омладине Југославије у Неготину чије су руководство чинили: Миомир Радосављевић Пики, тада ученик Учитељске школе у Неготину, Аца Патлиџановић, ученик гимназије и Милић Настић Оџа, обућарски радник.[3]
Средином 1940. Аца Патлиџановић долази у Неготин и одмах се повезује са Љубом Нешићем и Добривојем Радосављевићем Бобијем. Приликом формирања партијског руководства за северну Крајину примљен је у КПЈ.[1]
На састанку у Шуљевцу 1. августа 1941. договорено је да се сви планирани чланови будућег Крајинског партизанског одреда 16. августа састану на Алији, на тромеђи села Рогљево, Мокрање и Речка и до тог времена прикупе што више оружја и санитетског материјала. Том састанку је присуствовао и Аца Патлиџановић, као и првом састанку бораца Крајинског партизанског одреда, у строју од 19 првих бораца, међу којима су били и Бранко Перић, Љуба Нешић, Срба Бешир, Саво Драгојевић, Радомир Раде Недељковић и други. [4]
У одреду је добио дужност одредског лекара и партизанско име Доктор.[1]
Погибија уреди
Крајински партизански одред након своје прве оружане акције и напад на железничку станицу Брусник 17. августа 1941, организовао је у ноћи између 21. и 22. августа и напад на железничку станицу у Салашу. Том приликом погинуо је срески начелник Добросав Алексић, поручник Ђорђе Цветковић и жандармеријски поднаредник Душан Д. Хајваз. [5]
У том нападу гине и Аранђел Аца Патлиџановић али и професор Саво Драгојевић. Обојица су сутрадан сахрањени у Салашу, у којем је захваљујући овој акцији практично ослобођен целокупан простор Крајинског среза чиме су били створени услови за успостављање прве народне власти на слободној територији. [6]
Спомен обележја уреди
Неготинским првоборцима подигнута је на улазу у неготинско гробље Спомен костурница. Именом Аце Патлиџановића названа је и једна од улица у Неготину.
Референце уреди
- ^ а б в Жикић Јован, Ђуричић Михајло, Стојановић Божидар и Брзуловић Слободан (2011). Па се памти - Неготинска крајина 1940—1945. Неготин: Савез бораца Народноослободилачког рата општине Неготин, Штампарија „Терција” Бор. стр. 130. ISBN 978-86-87041-06-6.
- ^ Перић, Милан (1973). Неготин и Крајина - Раднички покрет од 1871. до 1941. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок” Зајечар. стр. 137.
- ^ Перић, Милан (1973). Неготин и Крајина - Раднички покрет од 1871. до 1941. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок” Зајечар. стр. 138.
- ^ Станковић, Момчило (1997). Никад побеђени. Неготин: Музеј Крајине Неготин. стр. 21—22.
- ^ Станковић, Момчило (1997). Никад побеђени. Неготин: Музеј Крајине Неготин. стр. 24.
- ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина од 1941. до 1944. године. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 61.