Plišanom ili Nežnom revolucijom (češ. "sametová revoluce"; slč. "nežná revolúcia") se naziva period promena u bivšoj Čehoslovačkoj, između 17. novembra i 29. decembra 1989. godine, koje su dovele do pada tadašnjeg komunističkog režima u toj državi.[1] Ubrzanju promena doprineo je i raspad bivšeg sovjetskog bloka i rastuće nezadovoljstvo stanovništva.

Bina kod spomenika Svetog Václava, na trgu 'Vaclavske namjesti' u Pragu

Dana 17. novembra 1989. (Međunarodni dan studenata), policija je ugušila studentske demonstracije u Pragu.[2] Ovaj događaj je obeležio 50. godišnjicu nasilno ugušenih demonstracija protiv nacističkog napada na Univerzitet u Pragu 1939. godine, gde je 1.200 studenata uhapšeno, a 9 ubijeno (pogledajte Poreklo Međunarodnog dana studenata). Događaj iz 1989. izazvao je niz demonstracija od 17. novembra do kraja decembra i pretvorio se u antikomunističke demonstracije. Dana 20. novembra, broj demonstranata okupljenih u Pragu porastao je sa 200.000 prethodnog dana na procenjenih 500.000. Celokupno najviše rukovodstvo Komunističke partije, uključujući i generalnog sekretara Miloša Jakeša, podnelo je ostavku 24. novembra. Dana 27. novembra održan je dvočasovni generalni štrajk u kojem su učestvovali svi građani Čehoslovačke.

Kao odgovor na kolaps drugih vlada Varšavskog pakta i sve veće ulične proteste, Komunistička partija Čehoslovačke je 28. novembra objavila da će se odreći vlasti i okončati jednopartijsku državu. Dva dana kasnije, savezni parlament je formalno izbrisao delove ustava dajući Komunističkoj partiji monopol vlasti. Bodljikava žica i druge prepreke uklonjene su sa granice sa Zapadnom Nemačkom i Austrijom početkom decembra. Predsednik Gustav Husak je 10. decembra imenovao prvu uglavnom nekomunističku vladu u Čehoslovačkoj od 1948. i podneo ostavku. Aleksandar Dubček je izabran za predsednika saveznog parlamenta 28. decembra, a Vaclav Havel za predsednika Čehoslovačke 29. decembra 1989. godine.

U junu 1990. Čehoslovačka je održala svoje prve demokratske izbore[3] od 1946. Čehoslovačka se 31. decembra 1992. mirno podelila na dve zemlje, Češku i Slovačku.

Do raspada Čehoslovačke došlo je uglavnom zbog pitanja nacionalnog upravljanja između Slovaka i Čeha (dve glavne etničke grupe koje su činile bivšu Čehoslovačku).

Događaji koji su prethodili revoluciji

уреди

Tokom 19881989. održano je nekoliko protivvladinih demonstracija, dotle nezamislivih u ondašnjem čehoslovačkom društvu zatvorenom prema okolnom svetu i zbivanjima u njemu.

17. novembar 1989.

уреди
 
Spomen-ploča na Albertovu
  • U petak 17. novembra, na Albertovu su se okupili praški studenti u znak sećanja na zatvaranje čeških fakulteta 1939. Skup je organizovao Savez socijalističke omladine. Nakon završetka zvaničnog dela, masa je neplanirano krenula u centar grada. Na Nacionalnom bulevaru (češ. Národní třída) demonstranti su sabijeni u uzan prostor i rasterani, od strane policije koje je deo demonstranata prebila pendrecima.[4]
  • 18. novembra, nakon događaja prethodnog dana, u pozorištima i na fakultetima počeli su da se organizuju štrajkački odbori, koji su zahtevali istragu i kažnjavanje osoba odgovornih za brutalnu intervenciju, posebno nakon što se raširila fama da je prilikom intervencije navodno poginuo student Martin Šmid. Preko vikenda ljudi su palili sveće na mestu događaja.
 
Spomen-ploča na Nacionalnom bulevaru
  • 19. novembra je u praškom pozorištu Dramski klub (češ. Činoherní klub) osnovan Građanski forum (češ. Občanské fórum).
  • Od ponedeljka 20. novembra su se svaki dan održavale mirne demonstracije. Tog dana su novine „Slobodna reč“ objavile prve štampane necenzurisane informacije. „Slobodna reč“ (češ. Svobodné slovo) su bile zvanične novine Čehoslovačke socijalističke partije - marionetske 'opozicione' stranka, koja je bila deo Narodnog fronta u ondašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj.
  • 25. novembra Predsednik Republike Gustav Husak amnestirao je sedmoricu političkih zatvorenika: Dr. Jan Čarnogurski, Dr. Miroslav Kusi, Jirží Ruml, Ing. Petr Uhel, Rudolf Zeman, Ivan Jirous, Ivan Polanski a amnestiran je i glavni urednik časopisa VOKNO František Starek.
  • 25. novembra je u Pragu demonstriralo oko 750.000 ljudi. Samo dan pre toga ih je bilo oko pola miliona.
  • 25. novembra je održan dvočasovni generalni štrajk.

Pod pritiskom demonstracija i raspada ostalih komunističkih režima našla se i Komunistička partija Čehoslovačke. Rastuće nezadovoljstvo građana doprinelo je da se partija odrekne svog monopola na vlast.

Decembar 1989.

уреди

U junu 1990. održani su prvi demokratski izbori nakon 1946. godine, koji su doveli do formiranja nekomunističke vlade.

Naziv „plišana revolucija“ (češ. "Sametová revoluce") je od jednog češkog novinara stigao do inostranih medija, a ubrzo potom se proširio i u Čehoslovačkoj.

Nazivom „plišana revolucija“ nekad se označava i „revolucija“ u Gruziji, koja je 2003. godine dovela do pada predsednika Eduarda Ševarnadzea.

Reference

уреди
  1. ^ „RP's History Online - Velvet Revolution”. Archiv.radio.cz. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 19. 01. 2013. 
  2. ^ „Velvet Revolution in Prague Czechoslovakia”. Prague-life.com. Архивирано из оригинала 26. 11. 2013. г. Приступљено 24. 11. 2013. 
  3. ^ Stolarik, M. Mark (2017). The Czech and Slovak Republics: Twenty Years of Independence, 1993–2013 (на језику: енглески). Central European University Press. ISBN 978-9633861530. 
  4. ^ „Velvet Revolution in Prague Czechoslovakia”. Prague-life.com. Приступљено 24. 11. 2013. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди