Бачина
Бачина је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Налази се на јужном подножју планине Јухор, 4km западно од Варварина. Према попису из 2002. било је 2381 становника (према попису из 1991. било је 2812 становника).
Бачина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Општина | Варварин |
Становништво | |
— 2011. | 2381 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 43′ 25″ С; 21° 17′ 35″ И / 43.7235° С; 21.293° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 152 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 37265 |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
На месту преисторијског насеља (неолит и бронзано доба), налазе се римске утврде и раносредњовековни град. Чињенице из богате историје бачинског атара односе се пре свега на Ђерђелин.
Бачина се помиње први пут у Хиландарској повељи деспота Стефана Лазаревића 1411. године.
Историја
уредиСтаро село је било југоисточно од садашњег, код Појила и Кнежевих воденица на Каленићкој реци и звало се Грабовац, као што се и данас то место зове. Ради чега се отуда село преселило није познато.
Након Другог српског устанка Бачина улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1]. до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Године 1905, село је имало 340 кућа, у селу нема староседелаца. Најстарија породица која се иселила из старог села у Бачину је породица Кнежевић, који су старином са Косова. Овако прозвата што им је неки стари био кнез. Славе св. Андрију.
Према пореклу ондашње становништво Бачине из 1905. године може се овако распоредити:
- Косовско-метохијских досељеника има 8 породица са 134 куће
- Из околине Сокобање има 6 породица са 88 кућа
- Из Македоније има 5 породица са 37 кућа
- Породице непознате старине има 2 са 15 кућа
- Из Топлице има 1 породица са 6 кућа
- Из околине Копаоника има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]
Овде се налази ОШ „Свети Сава” Бачина.
Указом Краља од 18. јула 1920. године насеље је добило статус варошице.
Демографија
уредиУ насељу Бачина живи 1927 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (42,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 681 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.
Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Бачина у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 97 | 95 | 99 | 100 | 100 | 112 | 113 | 112 | 114 | 120 | 122 | 126 | |
Пореске главе* | - | 141 | 119 | 122 | 129 | 137 | 134 | 131 | 129 | 128 | 135 | 133 | |
Арачке главе** | 225 | 236 | 248 | 250 | 251 | 255 | 272 | 278 | 291 | 306 | 321 | 329 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 1 | 4 | ||
80+ | 43 | 52 | ||
75—79 | 43 | 72 | ||
70—74 | 75 | 92 | ||
65—69 | 81 | 98 | ||
60—64 | 82 | 81 | ||
55—59 | 56 | 62 | ||
50—54 | 86 | 65 | ||
45—49 | 108 | 87 | ||
40—44 | 79 | 78 | ||
35—39 | 74 | 58 | ||
30—34 | 64 | 73 | ||
25—29 | 63 | 63 | ||
20—24 | 63 | 70 | ||
15—19 | 66 | 71 | ||
10—14 | 64 | 66 | ||
5—9 | 70 | 55 | ||
0—4 | 56 | 60 | ||
Просек : | 42,5 | 44,2 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 984 | 227 | 638 | 99 | 19 | 1 |
Женски | 1.026 | 137 | 647 | 220 | 19 | 3 |
УКУПНО | 2.010 | 364 | 1.285 | 319 | 38 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 587 | 420 | 0 | 2 | 55 |
Женски | 352 | 241 | 0 | 1 | 23 |
УКУПНО | 939 | 661 | 0 | 3 | 78 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 4 | 39 | 8 | 13 |
Женски | 1 | 0 | 30 | 8 | 2 |
УКУПНО | 6 | 4 | 69 | 16 | 15 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 10 | 8 | 6 | 9 |
Женски | 1 | 9 | 4 | 12 | 14 |
УКУПНО | 1 | 19 | 12 | 18 | 23 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 6 | |
Женски | 5 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 7 |
Референце
уреди- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Александар Дероко, „Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, Београд 1950