Бијела (Сирач)

Бијела је насељено место у општини Сирач, у западној Славонији, Република Хрватска.

Бијела
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ОпштинаСирач
Становништво
 — (2011)53
Географске карактеристике
Координате45°33′00″ СГШ; 17°19′00″ ИГД / 45.5500° СГШ; 17.3167° ИГД / 45.5500; 17.3167Координате: 45°33′00″ СГШ; 17°19′00″ ИГД / 45.5500° СГШ; 17.3167° ИГД / 45.5500; 17.3167
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бијела на мапи Хрватске
Бијела
Бијела
Бијела на мапи Хрватске
Бијела на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Бијела
Бијела
Бијела на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Позивни број+385 43

ГеографијаУреди

Бијела се налази на истоименој речици, притоци Пакре југоисточно од Дарувара.

ИсторијаУреди

У 12. веку Бијела је посед породице Тетењ, која је то земљиште стекла из градске организације старе Пакарске жупе. Половином 13. века, постојао је поред Бијеле утврђен бенедиктински самостан, од којег су остале само рушевине. Разне племићке породице отимале су се за посед до 1544. године, кад Бијелу освајају Турци. Староседеоци су побегли пред Турцима и населили су у Градишће, а на место њих доселили су се Срби из горњег Подриња.

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Дарувар.

СтановништвоУреди

По попису из 2011. године насеље је имало 53 становника.[1]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 158 (85,40%) 168 (81,55%) 261 (88,47%) 305 (83,33%)
Хрвати 11 (5,94%) 9 (4,36%) 16 (5,42%) 51 (13,93%)
Југословени 3 (1,62%) 22 (10,67%) 0 0
остали и непознато 13 (7,02%) 7 (3,39%) 18 (6,10%) 10 (2,73%)
Укупно 185 206 295 366
  • напомене:

У 2001. смањено издвајањем дела подручја које је припојено насељу Сирач за које садржи део података од 1857. до 1991. У 1880. део података садржан је у насељу Пакрани.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 11. 2015. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Ђерђ Сабо:Три бенедиктинске опатије у жупанији пожеској, Вијесник Хрватског археолошког друштва 1906—07;
  • Ђерђ Сабо:Средовјечни градови у Хрватској и Славонији, Загреб 1920.

Спољашње везеУреди