Блажуј је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Илиџа, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине.

Блажуј
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
ОпштинаИлиџа
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 24″ С; 18° 15′ 29″ И / 43.84011° С; 18.25806° И / 43.84011; 18.25806
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Блажуј на карти Босне и Херцеговине
Блажуј
Блажуј
Блажуј на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број033

Географија

уреди

Блажуј се налази на самом ободу Сарајевског поља.

Историја

уреди

Блажуј је од распада Југославије до прољећа 1996. године био у саставу општине Српска Илиџа у Републици Српској. У овом периоду се у Блажују налазила ратна болница Републике Српске. Ратна болница Жица је основана у октобру 1992. године. Догађаји у ратној болници Жица и Блажују током овог периода су детаљно описани у Дневнику ратног хирурга Миодрага Лазића, који је у овој болници радио до њеног затварања.[1]

Култура

уреди

Храм Светог Саве у Блажују

уреди

У Блажују се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Сави. За њену градњу послало је 1897. године "Добротворно словенско друштво" из Петрограда, 3000 рубљи прилога.[2] Црква у Блажују је завршена 1897. године, а 21. септембра је осветио митрополит Николај Мандић. Годину дана након освећења у цркву су пренесени посмртни остаци митрополита Георгија Николајевића. Пренос посмртних остатака започео је у суботу 19. септембра 1898. године. Сутрадан, 20. септембра, у 12 часова спуштен је ковчег у нову гробницу у цркви у Блажују.[3] На преносу посмртних остатака у Блажујску цркву био је присутан и члан Француске академије из Париза Анатол Лероа-Болије.[4] Године 1925. храм су два пута посјетили краљ Александар I Карађорђевић и краљица Марија Карађорђевић.[4] Црква и парохијски дом су гранатирани 1992. године а обновљени 1999.[4][5] Обновљени храм је освештао митрополит Николај Мрђа 10. октобра 1999.[4]

Скрнављење храма

уреди

Храм Светог Саве је од 1996. када је Блажуј ушао у састав Федерације БиХ био врло често мета националистичких напада.[6] У ноћи између 1. и 2. јуна 2011. двојица Бошњака су оскрнавили храм графитима на којима је писало „Џихад“, „Марш у Србију“, „Један је Алах“, „Алах екбер“, „Турска“ и друге увриједљиве поруке. Починиоци овога дјела су ухапшени и осумњичени за изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости.[6]

Споменик

уреди

У порти храма Светог Саве у Блажују налазе се гробнице и спомен-обиљежја Србима које је аустроугарска војска стрељала 1916., и усташке постројбе 1941. године.[4] У самом храму се налази надгробна плоча на гробници митрополита Ђорђа Николајевића на којој стоји натпис „Гробница Ђорђа Николајевића српско-православног Архиепископа и Митрополита Дабробосанског — Рођен у Јаску 20. 4. 1807. године, умро у Сарајеву 8. 2. 1896. године“.[3]

Становништво

уреди

Српско становништво и свештенство су Блажуј напустили након потписивања Дејтонског споразума од стране Републике Српске када је Блажуј припао Федерацији БиХ.[5]

Националност[7] 1991.
Срби 1.870
Муслимани [а] 338
Југословени 144
Хрвати 88
остали и непознато 48
Укупно 2.488
Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 900 848 710
Муслимани [б] 117 120 55
Хрвати 96 122 157
Југословени 124 16 16
Албанци 33 1 7
Црногорци 8 10 18
Роми 8
Словенци 3
Мађари 2 1 1
Македонци 1
остали и непознато 16 7 6
Укупно ' 1.305 1.125 973
Националност[7] 1953. 1948.
Срби 2.580 1.473
Југословени неопредијељени 420
Хрвати 356 16
Словенци 6
Црногорци 2
Македонци 11
Чеси 1
Руси 1
Русини и Украјинци 6
остали Словени 4
остали несловени 11
неопредијељени 1
Укупно 3.398 1.495
Демографија[7]
Година Становника
1961. 973
1971. 1.125
1981. 1.305

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.
  2. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце

уреди
  1. ^ Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) (језик: српски)
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
  3. ^ а б Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Георгије Николајевић (1807-1896): Посљедњи дани и смрт[мртва веза] (језик: српски)
  4. ^ а б в г д Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Архијерејско намјесништво сарајевско: Парохија у Блажују[мртва веза] (језик: српски)
  5. ^ а б Милеуснић, Слободан (1997). „Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991–1995 (1997)”. Српска православна црква. Архивирано из оригинала 10. 10. 2015. г. Приступљено 20. 09. 2016. 
  6. ^ а б „Гимназијални оскрнавили храм Светог Саве у Блажују”. РТРС. 08. 06. 2011. 
  7. ^ а б в г Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди
  • Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево. 1996. ISBN 978-86-7292-001-7.. ISBN 978-86-7292-001-7. [1] (језик: српски)

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди