Википедија

Божидар Кнежевић

(преусмерено са Божа Кнежевић)

Божидар Кнежевић (Уб, 7/19. март 1862 — Београд, 18. фебруар/3. март 1905) био је српски филозоф, историчар филозофије, професор историје, преводилац неколико стручних радова са енглеског. Књижевности припада само његово, обимом мало али значајно дело, Мисли.

Божидар Кнежевић
Лични подаци
Датум рођења(1862-03-19)19. март 1862.
Место рођењаУб, Кнежевина Србија
Датум смрти3. март 1905.(1905-03-03) (42 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Биографија уреди

Отац му је био Стеван Кнежевић, а деда Кнез Иво од Семберије.[1]

Гимназију је завршио у Београду, а ту је и дипломирао на Историјско-филолошком одсеку Велике школе у Београду. Године 1884. је отишао у Ужице и постао је наставник у тамошњој гимназији, где је предавао француски језик, историју и филозофску пропедеутику (увод у филозофију). Напустио је на кратко професорски посао и 1885. године учествовао у српско-бугарском рату, као четни комесар. Године 1889. је био премештен са службом у Ниш, а затим је радио и у Чачку, Крагујевцу, Шапцу, да би 1902. године био премештен у Београд. Исте године је полагао професорски испит са темом Утицај Истока на цивилизацију европских народа.

Живео је и радио у изузетно неповољним приликама. Двадесет година, најбољи део свога живота, провео је у унутрашњости, у тешким материјалним условима. Цео Кнежевићев живот је био обележен крајњом немаштином, трошењем у тегобном раду да би се издржавао током школовања, мукотрпним професорским положајем и бригом и за своју и за породицу свога брата, честим премештањем по налогу просветних власти из једне у другу гимназију (из Ужица у Ниш, Чачак, Крагујевац, поново Чачак и Шабац), недостатком потребних средстава за истраживачки и преводилачки рад, што му је, уз стално саплитање из академских кругова, онемогућило да се професионално изгради и за живота добије потребно признање научника и мислиоца.[2][3]

Ипак, успео је да сам научи језике, посветио се дубљем изучавању филозофије, историје и социологије, што је, с обзиром на лошу опскрбљеност тадашњих библиотечких фондова и на необразованост и интелектуалну незаинтересованост паланачког окружења, био велики успех.[4]

Поред других, значајни су његови преводи са енглеског Историје цивилизације у Енглеској Х. Т. Беркла (Београд, 1893 — 1894) и О херојима Томаса Карлајла (Београд, 1903).

Године 1902. дошао је у Београд, где је умро 1905. године као професор Прве београдске гимназије.

По њему се зове Библиотека „Божидар Кнежевић” Уб.

Мисли уреди

Мисли Божидара Кнежевића нису мисли и изреке по типу уобичајених афоризама, нису ни савети практичне моралне филозофије, по узору на старе моралисте. У Мислима писац често даје закључке својих историјско-филозофских размишљања. У њима има трагова филозофског шпекулисања и историјских идеја. Терминологија је понекад научна, али у делу има врло много и личног, готово аутобиографског.

Незадовољан својим животом, духовно и душевно вређан од околине, без правог пријатеља и саговорника, Кнежевић се повукао у себе и одвојен од својих савременика и изнад своје средине тражио заборав и утеху у чистим висинама мисли.

Његове омиљене идеје су: констатовање ниске животињске природе људске, песимистичко схватање човека, разлика која постоји између нижег, анималног и вишег, интелектуалног човека, борба идеала и стварности, крајњи тријумф духа над материјом и вечности над пролазношћу, култ и поезија мисли, откупљење душе мишљу, не бесмртност душе него бесмртност духа.

Цела ова мала књига је лирика интелекта и апотеоза мисли, Кнежевићеве ослободитељке и утешитељке од чамотиње, нискости, глупости и неразумевања.[5]

Мисли су прво објављене у Српском књижевном гласнику (1901), а одштампане су у засебну књигу најпре 1902, па у другом, допуњеном издању у Београду 1914. године.[2]

Библиографија уреди

Књиге уреди

  • Принципи историје. Књ. 1, Ред у историји / написао Божо Кнежевић. - Београд : Издање Фонда Димитрија Николића Беље, 1898 (Београд : Краљевско-српска државна штампарија). - VIII, 306 стр. ; 23 cm
  • Принципи историје. Књ. 2, Пропорција у историји / написао Божо Кнежевић. - Београд : Краљевско-српска државна штампарија, 1901. - VII, [1], 384, [1] стр. ; 23 cm
  • Мисли / Бож.[Божидар] Кнежевић. - Београд : Државна штампарија, 1902 (Београд : Државна штампарија). - 151 стр. ; 17 cm
  • Историјски календар / [Божидар Кнежевић]. - Београд : Штампарија С. Николића, [1904]. - 112 стр. ; 20 cm
  • Мисли / Бож. Кнежевић. - 2. поправљено изд. - Београд : Л. Марковић, 1914 (Београд : Правда). - 156 стр. ; 19 cm
  • Закон реда у историји / од Божидара Кнежевића. - Београд : Геца Кон, 1920 (Панчево : Напредак). - XXIII, 171 стр. ; 19 cm

Преводи уреди

  • О херојима, хероизму и обожавању хероја у историји / написао Тома Карлајл, Београд, 1903.
  • Огледи / Т. Б. Маколеј ; превели Б. Кнежевић и В. Савић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1912 (Београд : "Доситије Обрадовић"). - [4], 187 стр. ; 20 cm. - (Српска књижевна задруга ; 143)

Други о Божидару Кнежевићу уреди

  • Misli o velikom čovjeku / Božidar Knežević ; iz Kneževićevih djela odabrao Marko Đurić. - Zagreb : Tiskara V. Novotni, 1916. - 32 str. ; 16 cm. - (Knjižnica za narodno prosvećivanje ; 1)
  • Човек и историја / Божидар Кнежевић ; [предговор, избор и редакција Драган М. Јеремић]. - Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска књижевна задруга, 1972 (Нови Сад : Будућност). - 330 стр. : слика аутора ; 21 cm. - (Библиотека Српска књижевност у сто књига / [Матица српска, Нови Сад; Српска књижевна задруга, Београд] ; књ. 42)
  • Бележница : (1896-1897) / Божидар Кнежевић ; приредила Александра Вранеш. - Уб : Градска библиотека "Божидар Кнежевић", 2002 (Београд : МСТ Гајић). - IX, 99 стр. : факс. ; 18 cm
  • Божидар Кнежевић / приредио Саша Радојчић. - Нови Сад : Издавачки центар Матице српске, 2018 (Нови Сад : Сајнос). - 187 стр. ; 24 cm. - (Антологијска едиција Десет векова српске књижевности ; књ. 118)

Референце уреди

  1. ^ Јован Скерлић: Некролог Божидару Кнежевићу Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2016), приступљено 11. септембра 2016.
  2. ^ а б Анђелковић, Миливој (2003). Животописи знаменитих Срба : од тајне до истине. Београд: Златоусти. стр. 73—86. 
  3. ^ „Божидар Кнежевић: заборављени филозоф”. Пулс. Приступљено 31. 5. 2019. 
  4. ^ „Божидар Кнежевић” (PDF). Завичајно одељење Библиотеке у Убу. Приступљено 31. 5. 2019. 
  5. ^ „Мисли - Божидар Кнежевић”. Визионарски. Приступљено 31. 5. 2019. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Викицитат има цитате везане за чланак Божидар Кнежевић.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божидар_Кнежевић&oldid=27375974”