Божидар В. Недељковић

српски редитељ, филмски сценариста, педагог, новинар, историчар и писац

Божидар В. Недељковић (Прокупље, 1923. — Београд, 2004)[1] био је српски редитељ, филмски сценариста, педагог, новинар, историчар и писац.

Божидар Недељковић
Датум рођења1923.
Место рођењаПрокупље
 Краљевина СХС
Датум смрти2004
Место смртиБеоград
 Србија и Црна Гора

Најпознатији је по стручним монографијама Савремено новинарство код нас и у свету, Савремена филмска уметност и Филмски сценарио. Урадио је и већи број књига и брошура из привредне историје.

Биографија уреди

Син ковача и ратника из Првог светског рата Велимира Недељковића, Божидар је у родном Прокупљу је завршио основну, а у Алексинцу средњу школу, као истакнут ученик.

У Другом светском рату, борио се против трупа немачког генерала Лера, кад су се 1944. повлачиле из Грчке; у тим борбама је и рањен.

После рата, студирао је књижевност, на Филозофском факултету у Београду, али последња два испита није положио, тако да није дипломирао. Радио је за „Звезда филм“ као режисер Филмских новости, журнала који су се приказивали у биоскопима широм Југославије пре главног филма, са вестима о актуелним догађајима.

Његова супруга, Радмила Б. Петровић-Недељковић (1926-2008), такође се у Другом светском рату борила против нациста. После рата, похађала је филмску школу, у намери да постане глумица, али јој то није успело, већ је постала асистент режије и спикер у документарним филмовима. Удала се за Божидара В. Недељковића; имали су једно дете, сина Александра (универзитетски професор, др Александар Б. Недељковић, доајен наше научне фантастике).

Божидар В. Недељковић је од 1950. радио и као новинар, у београдском дневном листу Глас народа, у Влајковићевој улици, иза тадашње Савезне скупштине.

Написао је двадесетак документарних књига и брошура.[2] Махом су то биле монографије о привредним предузећима, где је приказан историјат фирме или фабрике, на пример пре рата, као приватне, и после рата, као национализоване, државне. Објављивао је и друге радове.

Врхунац његовог списатељског рада биле су две књиге, Савремено новинарство у свету и код нас (1964) и Савремена филмска уметност (1965), где настоји да сажето пренесе на млађе генерације знања и искуства из те две области – историју, теорију и праксу журналистике и филмске уметности. По сведочењу сина Александра, супруга Радмила давала је савете, исправке и допуне ових књига, као непотписани саветник, у неким видовима скоро и коаутор.[3]

Божидар В. Недељковић сахрањен је на београдском гробљу Лешће 19. априла 2004.

Библиографија књига и брошура уреди

Уметност, медији, култура
  • Савремено новинарство код нас и у свету, Наш глас, Смедерево 1964. Такође као: Савремено новинарство у свету и код нас, Новинска установа "Пожаревац", Пожаревац, 1966.
  • Савремена филмска уметност, Новинска установа "Пожаревац", Пожаревац, 1965; Савремена штампа, Београд, 1968.
  • Хришћанка, Савремена штампа, Београд, 1968. (роман)
  • Филмски сценарио, Просвета, Нови Сад, 1971.
  • Жене песници Србије, Просвета, Београд, 1971; Процес продукт инжењеринг, Београд, 1990.
  • Сага о Теразијској фонтани, ауторско издање, Београд, 1998. (историографија)
Привредна и друштвена историја
  • Зборник социјалистичких занатских предузећа Београда и Земуна : 1945–1955, Џепна књига, Београд, 1955
  • Индустриска хроника : Београд. Књ. 1, Недељне информативне новине, Београд, 1956.
  • Зборник индустриских предузећа Београда и Земуна : 1945–1955, Џепна књига, Београд, 1956.
  • Зборник индустриских предузећа Светозарева–Параћина, Ћуприје и Крушевца : 1945–1955. Књ. 1, Стожер, Београд, 1956
  • Индустриска хроника : Београд. Књ. 2, Недељне информативне новине, Београд, 1957
  • Зборник грађевинских предузећа НР Србије. Књ. 1, Београд, Export press, Београд, 1957.
  • Индустрија : Београд. [Део] III, Недељне информативне новине, Београд, 1958
  • Индустрија Панчево. (Књ. 1), Недељне информативне новине, Београд, 1959
  • Привреда Крагујевца, Народна књига, Београд, 1959.
  • Радничко самоуправљање у привредним предузећима ФНРЈ : примери и искуства, Прогрес, Нови Сад, 1960; 1961. (српски, француски, енглески језик)
  • Четири деценије "Телеоптика", Раднички савет "Телеоптика", Београд, 1962.
  • Тридесет година "Декор"–а у привреди Југославије : са културном историјом грађевинских заната, Декор, Шабац, 1975
  • Тридесет година рада млинско–пекарске индустрије Београд, Млинско-пекарска индустрија, Београд, 1976.
  • Прехрамбени комбинат "Житостиг" Пожаревац, Институт за економику индустрије, Београд, 1978.
  • Прехрамбени комбинат "Житомлин" Светозарево, ПК "Житомлин", Јагодина, 1981.
  • Светозарево, пређашња Јагодина, "Драган Срнић", Шабац; аутор, Београд,1982. Два издања исте године.
  • Фабрика хартије, Фабрика хартије, Београд, 1986.
  • Радна организација за медицинско снабдевање Ветпром : 1946–1986, Радна организација за медицинско снабдевање Ветпром, Београд, 1986.
  • Радна организација за производњу чарапа и трикотаже "Inex–Партизанка", Inex–Партизанка, Београд, 1987.
  • Процес, продукт инжињеринг : двадесет година постојања и рада : 1968–1988, Радна организација за интегрални инжењеринг Процес-продукт инжењеринг, Београд, 1988. Два издања исте године.

Извори уреди

Спољашње везе уреди