Википедија

Божин Павловски

Божин Павловски (Жван, 7. јануар 1942)[1] македонски је новинар, писac, издавач и члан Македонскe академијe наука и уметности. Живи и ради у Скопљу и Мелбурну.

Божин Павловски
Лични подаци
Пуно имеБожин Павловски
Датум рођења(1942-01-07)7. јануар 1942. (82 год.)
Место рођењаЖван,  Краљевина Бугарска (данас Северна Македонија)
Књижевни рад
Период1964–

У својим романима Павловски пише о сеобама и искорењивању Македонаца са завичајних огњишта. Његова дела превођена су на више језика, а роман Вест Ауст, објављен 1977. године, је први македонски роман преведен на француски.[2] Основач је македонске издавачке куће Мисла и аустралијске АЕА, која издаје листове Денес и Македонија Денес.[3]

Биографија уреди

Божин Павловски рођен је 1942. године у селу Жван у југозападној Македонији (Општина Демир Хисар). У Битољу је завршио средњу ветеринарску школу, па је кратко време радио као ветеринарски техничар на Убу, али се убрзо вратио у Македонију.

Почетком 60-их Павловски се преселио у Скопље. Године 1971. дипломирао је југословенску књижевност на Универзитету „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу.[1] У младости као филмски критичар у дневном листу Нова Македонија и репортер у листу Млади борац. Дуго је био главни и одговорни уредник и директор тада највеће издавачке куће Мисла, која је почела са радом 1965. године, прво као емисија за културу и уметност, а нешто касније и као издавачка кућа. Била је издавач великог броја дела готово свих познатих македонских писаца и песника у периоду од 1960. до 1999. године.

Године 1975. одлази у Аустралију, где руководи екипом која је по његовом сценарију снимила документарни филм Аустралија, Аустралија. Следеће године филм је добио Гран при за најбољи филм на Београдском фестивалу документарног филма. Током 1976. године боравио је на Тајланду, у Јапану, Сингапуру и Хонгконгу. Деведесетих се преселио у Мелбурн, где је 1992. основао издавачку кућу АЕА. Ова издавачка кућа издаје листове Денес и Македонија денес, који су међу најутицајнијим етничким новинама у Аустралији, Сједињеним Државама и Канади.

Павловски је 1996. године постао главни уредник издавачке куће „Матица македонска“ из Скопља. Од 1964. до 2013. Био је члан Македонске академије наука и уметности и Друштва писаца Македоније. Због лустрацијског поступка који је над њим поведен иступио је из ових институција.

Данас Божин Павловски живи и ради у Мелбурну у Аустралији. Активан је у македонској заједници.[4]

Контроверзе уреди

  • Иако је добитник многих престижних књижевних награда, каријеру Божина Павловског прате и негативне критике његовог дела. О некима се у више наврата говорило као о некој врсти плагијата.[4]
  • Комисија за верификацију чињеница Републике Македоније је у јулу 2013. године спровела лустрацијски поступак против Божина Павловског и утврдила да је сарађивао са тајним службама бивше СФРЈ. Удружење књижевника Македоније и неки академици оштро су реаговали против ове одлуке. У знак протеста Божин Павловски је повукао чланство у Македонској академији наука и уметности и Друштву писаца Македоније. У јануару 2017. Високи управни суд Републике Македоније поништио је решење о лустрацији академика Божина Павловског због „погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања”.[5]

Библиографија уреди

Дела Божина Павловског преведена су на двадесетак језика.

  • Игра со љубов (роман, 1964)
  • Фантасти (приче, 1964)
  • Миладин од Кина (Миладин из Кине, роман у два дела, 1967, 1968)
  • Лудисти (приче, 1967)
  • Македонците зад Екваторот (путописна проза, 1971)
  • Дува (роман, 1973)
  • Австралија, Австралија (Аустралија, Аустралија, сценарио за документарни филм, 1975)[6]
  • Вест Ауст (роман, 1978)
  • Црвениот хипокрит (Црвени хипокрит, роман, 1984)
  • Уткини соседи (роман, 1987)
  • Враќање во сказните (роман, 1989)
  • Дува и болвата (роман, 1997)
  • Подвижни гробови (роман, 1998)
  • Патување со љубената (роман, 2000)
  • Египетска сонувалка (роман, 2001)
  • Изгубени во рајската градина (роман)[7]
  • Агонија (роман)
  • Мирисите на доилката (роман)
  • Се викам Хај Гудбај (роман)
  • Убавицата и Мародерот (Лепотица и Мародер, роман)
  • Зима во лето (роман)
  • Светлечкиот поток (роман)
  • Рогот на љубовта (Рог љубави, роман)
  • Градинар, Пустина (Градинар, Пустиња, роман, 2016)
  • Америка, Америка (роман, 2017)
  • Монахот од Тамнава (Монах из Тамнаве, роман, 2018)
  • Мемоари на задоцнетиот романтичар (роман, 2019)
  • На пат за Ахасферија (роман, 2020)

Награде уреди

за своја дела Божин Павловски вишеструко је награђиван. Међу наградама су:

  • Рациново признање (Рациново признание, 2006. за роман Лепотица и Мародер)[8]
  • Награда 11 Oктомври (троструки добитник: 1971. за највећа достигнућа у култури и уметности, 1979. за роман Вест Ауст, 2008. за животно дело у уметности)
  • Награда „Стале Попов“
  • „Гоцева повелба“
  • Награда „Кочо Рацин“ (1973. за роман Дува)
  • Награда за најпродаванију књигу на Међународном сајму књига у Скопљу (2002. за књигу Роман за моето заминување)
  • Интербалканска награда за књижевност (Солун, 2002. „Патувањето со Љубената“ ја добил во Солун (2002 г.).

Носилац је Ордена са златним венцем за изузетна достигнућа у култури и уметности који је додељиван у бившој СФРЈ.[9]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 409. 
  2. ^ Павловски, Божин (1979). „О аутору”. Вест Ауст. Београд: Просвета. стр. 255. 
  3. ^ „Емисии”. Радио Телевизија КИСС. Архивирано из оригинала 16. 06. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2022. 
  4. ^ а б Катин, Славе (20. 9. 2017). „Академикот Божин Павловски – писател и информатор во Австралија”. Македонска нација. Приступљено 7. 11. 2022. 
  5. ^ „Судот ја поништи и лустрацијата на Божин Павловски”. Фокус. 10. 1. 2017. Приступљено 7. 11. 2022. 
  6. ^ „Bozin Pavlovski”. IMDb. Приступљено 7. 11. 2022. 
  7. ^ Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, Скопје, 2004, стр. 189.
  8. ^ „Признание за„Убавицата и Мародерот“”. TIME.mk. 8. 6. 2006. Приступљено 7. 11. 2022. 
  9. ^ „Акад. Божин Павловски”. Званични веб-сајт. Македонска академија на науките и уметностите. Приступљено 7. 11. 2022. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божин_Павловски&oldid=27529147”