Бошко Чакић
Бошко Чакић (Урошевац, 20. децембар 1921 — Београд, 9. септембар 1967) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и амбасадор СФР Југославије.
| бошко чакић | ||||
|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||
| Датум рођења | 20. октобар 1921. | |||
| Место рођења | Урошевац, Краљевина СХС | |||
| Датум смрти | 9. септембар 1967. (45 год.) | |||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | |||
| Професија | друштвено-политички радник | |||
| Деловање | ||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |||
| Одликовања |
| |||
Биографија уреди
Рођен је 20. децембра 1921. у Урошевцу. Потиче из радничке породице. Школовао се у Београду.[1][2]
У току Народноослободилачког рата, у коме је учествовао од 1941. године, налазио се на дужностима секретара Среског комитета КПЈ за Урошевац и политичког комесара Оперативног штаба НОВ и ПО Косова и Метохије.[1][2]
Након ослобођења Југославије, био је чан Бироа Покрајинског комитета КПС за Косво и Метохију. Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. Од 1951. налазио се на дипломатским дужностима у Чехословачкој и Турској. У Прагу је обављао дужност сталног отправника послова у амбасади ФНРЈ, а у Истанбулу генералног конзула ФНРЈ. Маја 1964. именован је за амбасадора СФРЈ у Краљевини Камбоџи. Обављао је и дужнсот опуномоћеног министра у Државном секретаријату за иностране послове.[1][2]
Биран је за народног посланика Народне скупштине НР Србије и Народне скупштине ФНР Југославије.[1][2]
У браку са супругом Вером, са којом је имао ћерку Јелу и синове Зорана и Бранка.[1]
Умро је 9. септебра 1967. у Београду. Кремиран је, а његова урна је положена у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења, којим је одликован 27. новембра 1953. године.[3]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ „Бошко Чакић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 9. 1967. стр. 5.
- ^ а б в г „За амбасадора СФРЈ у Камбоци именован Бошко Ј. Чакић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 5. 1964. стр. 2.
- ^ Одликовани Орденом народног ослобођења. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 11. 1953. стр. 15.
