Брдска класификација на Ђиро д’Италији
Брдска класификација на Ђиро д’Италији је једна од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци, Ђиро д’Италији. У овој класификацији поене добијају водећи возачи преко означених брдских циљева. Успони су класификовани према тежини и позицији на којој се налазе у етапи. Бонус поени се додељују када је брдски циљ уједно и финиш етапе, као и на брдским циљевима Чима копи, који су традиционално најтежи брдски циљеви и доносе највише поена (као екстра категорија на Тур де Франсу).
 Плава мајица, која се додељује победнику брдске класификације | |
| Основне информације | |
|---|---|
| Спорт | Друмски бициклизам |
| Такмичење | Ђиро д’Италија |
| Област | Најбољи брдаш на Ђиро д’Италији |
| Изворно име |
|
| Друга имена |
|
| Историја | |
| Прва награда | 1933. |
| Број награда | 82 (до 2019) |
| Први победник |  Алфредо Бинда |
| Највише победа |
|
| Тренутни победник |  Ђулио Чиконе (2019.) |
Класификација је уведена 1933. од 1974. до 2011. лидер класификације је носио зелену мајицу, а од 2012. мајица је промењена у плаву (итал. maglia azzurra).
ИсторијаУреди
Брдска класификација је додата на Ђиро 1933.[1] Прве године одржавања класификације, организатори су бирали успоне и прва три возача преко тих успона су добијала поене.[1] Алфредо Бинда је прешао први преко сваког успона и освојио је класификацију.[1] 1974. уведена је зелена мајица за лидера класификације.[2] Зелена мајица је на Ђиру кориштена до 2012. када је спонзор класификације, Медијоланум банка одлучила да промени мајици у плаву.[3]
Ђиро и брдску класификацију исте године освојило је десет возача:
- Алфредо Бинда 1933.
- Ђино Бартали 1936, 1936, 1947.
- Ђовани Валети 1938.
- Фаусто Копи 1949.
- Хуго Коблет 1950.
- Шарли Гол 1956, 1959.
- Еди Меркс 1968.
- Ендру Хампстен 1988.
- Марко Пантани 1998.
- Крис Фрум 2018.
Систем бодовањаУреди
На врху сваког брдског циља расположиви су поени за неколико првих возача који пређу преко циља. Број поена зависи од категорије брдског циља.
Од 2015. користи се следећи систем бодовања:[4]
| Тип етапе /место | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чима копи | 45 | 30 | 20 | 14 | 10 | 6 | 4 | 2 | 1 |
| 1 категорија | 35 | 18 | 12 | 9 | 6 | 4 | 2 | 1 | |
| 2 категорија | 15 | 8 | 6 | 4 | 2 | 1 | |||
| 3 категорија | 7 | 4 | 2 | 1 | |||||
| 4 категорија | 3 | 2 | 1 |
2013. и 2014. користио се следећи систем бодовања:
| Тип етапе /место | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чима копи | 40 | 28 | 21 | 15 | 10 | 7 | 4 | 2 | 1 |
| 1 категорија | 32 | 20 | 14 | 10 | 7 | 4 | 2 | 1 | |
| 2 категорија | 14 | 9 | 6 | 4 | 2 | 1 | |||
| 3 категорија | 7 | 4 | 2 | 1 | |||||
| 4 категорија | 3 | 2 | 1 |
Систем бодовања који се користио до 2012.
| Тип етапе /место | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чима копи | 21 | 15 | 9 | 5 | 3 | 2 | 1 |
| 1 категорија | 15 | 9 | 5 | 3 | 2 | 1 | |
| 2 категорија | 9 | 5 | 3 | 2 | 1 | ||
| 3 категорија | 5 | 3 | 2 | 1 | |||
| 4 категорија | 3 | 2 | 1 |
ПобеднициУреди
Победници брдске класификације.[5][6]
Вишеструке победнициУреди
15 бициклиста је освојило брдску класификацију више од једног пута.[7]
| Бициклиста | Укупно победа | године |
|---|---|---|
| Ђино Бартали
|
7 | 1935, 1936, 1937, 1939, 1940, 1946, 1947 |
 Хосе Мануел Фуенте
|
4 | 1971, 1972, 1973, 1974 |
| Фаусто Копи
|
3 | 1948, 1949, 1954 |
| Франко Битоси
|
3 | 1964, 1965, 1966 |
| Клаудио Бортолото
|
3 | 1979, 1980, 1981 |
| Клаудио Кјапучи
|
3 | 1990, 1992, 1993 |
 Рафаел Жеминиани
|
2 | 1952, 1957 |
 Шарли Гол
|
2 | 1956, 1959 |
| Вито Таконе
|
2 | 1961, 1963 |
| Андрес Олива
|
2 | 1975, 1976 |
 Лусин ван Импе
|
2 | 1982, 1983 |
| Маријано Пиколи
|
2 | 1995, 1996 |
 Чепе Гонзалес
|
2 | 1997, 1999 |
| Фреди Гонзалес
|
2 | 2001, 2003 |
| Стефано Гарцели
|
2 | 2009, 2011 |
По државамаУреди
| Држава | Број бициклиста који су победили | Број победа |
|---|---|---|
| Италија
|
21 | 39 |
 Шпанија
|
13 | 17 |
| Белгија
|
5 | 6 |
| Колумбија
|
4 | 6 |
| Француска
|
3 | 4 |
 Швајцарска
|
3 | 3 |
| Луксембург
|
1 | 2 |
 Аустралија
|
1 | 1 |
 Немачка
|
1 | 1 |
 Уједињено Краљевство
|
2 | 2 |
 Мексико
|
1 | 1 |
 САД
|
1 | 1 |
 Венецуела
|
1 | 1 |
Види јошУреди
НапоменеУреди
- ^ 1956. на Ђиру су постојала два такмичења у брдској класификацији, Трофеј Доломити и Трофеј Апенини. Шарли Гол је освојио прво, Федерико Бамонтес друго.
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Bill and Carol McGann. „1933 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Архивирано из оригинала на датум 12. 06. 2017. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ Bill and Carol McGann. „1974 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Архивирано из оригинала на датум 25. 07. 2017. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ Cycling News (17. децембар 2011). „Blue Mountains Jersey For 2012 Giro D'Italia”. Cycling News. Future Publishing. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ „100th Giro d'Italia classifications demystified”. Cyclingnews. com. 2. мај 2017. Приступљено 3. мај 2017.
- ^ „Past winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 9. мај 2009. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ „Giro d'Italia – Fight for Pink: Il Garibaldi” (PDF). Giro d'Italia. RCS MediaGroup. стр. 38. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. април 2014. Приступљено 8. децембар 2016.
- ↑ 7,0 7,1 „Giro d'Italia 2009” (PDF). Infostrada sports. 2009. стр. 187. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. децембар 2010. Приступљено 8. децембар 2016.