Отворите главни мени

Чима Копи (итал. Cima Coppi) је награда која се додјељује бициклисти који први пређе преко највећег успона на Ђиро д’Италији, једној од бициклистичких гранд тур трка.[1] На Чима Копи успону, сваке године добија се више бодова за брдску класификацију него на било којем другом успону.[2]

Садржај

ИсторијаУреди

Награда Чима Копи уведена је на Ђиро д’Италију 1965, у част Фауста Копија, који је пет пута освајао Ђиро и три пута брдску класификацију.[3] Први пут представљена је 22. априла 1965, од стране тадашњег директора трке — Виченца Торијанија, који је објавио да ће највећи успон доносити дупло више бодова за брдску класификацију.[4] Торијани је размишљао о могућности да први преко успона добија временску бонификацију; ипак, након много различитих мишљења одлучио је да се додјељује више бодова за брдску класификацију.[4]

Чима Копи мијења се од године до године, у зависности од надморске висине профила трке. Пасо дело Стелвио је са 2.758 m највећа тачка до које је Ђиро ишао. Стелвио је вожен 1972, 1975, 1980, 1994, 2005, 2012, 2014 и 2017. Вожен је такође и 1965, 1988 и 2013, али у сва три случаја је етапа модификована због временских неприлика, што је прузроковало промјену успона на којем се додјељује Чима Копи награда те године.

Године 1967, Феличе Ђимонди је освојио Чима Копи, а затим и Ђиро д’Италију, поставши тако први возач који је то успио.[5] Након њега, Чима Копи и Ђиро исте године освајали су Еди Меркс (1968), Франко Кјочоли (1991), Мигел Индураин (1993), Марко Пантани (1998), Винченцо Нибали (2013)[5] и Крис Фрум (2018). На Ђиру 2018, Чима Копи био је успон Коле деле Финестре; Фрум је напао на средини успона, на 80 km до циља, прешао први преко успона, а затим дошао до етапне побједе и розе мајице, коју је сачувао до краја, направивши тако један од највећих преокрета у историји Ђира.[6]

= Списак Чима Копи успона и побједникаУреди

Списак успона и побједника Чима Копија
Година Успон Надморска висина Први преко успона Референца
1965 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)
1.958 m (6.424 ft)[н 1]
  Грацијано Батистини (ITA) [3]
1966 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Франко Битоси (ITA) [7]
1967 Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m (7.612 ft)   Феличе Ђимонди (ITA) [8]
1968 Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m (7.612 ft)   Еди Меркс (BEL) [9]
1969 Пасо Села 2.214 m (7.264 ft)   Клаудио Микелото (ITA) [10]
1970 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Лучијано Армани (ITA) [11][12]
1971 Гросглокнер 2.506 m (8.222 ft)   Пјерфранко Вјанели (ITA) [13][14]
1972 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Хосе Мануел Фуенте (ESP) [15]
1973 Пасо ди Гиу 2.236 m (7.336 ft)   Хосе Мануел Фуенте (ESP) [16]
1974 Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m (7.612 ft)   Хосе Мануел Фуенте (ESP) [17]
1975 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Франсиско Галдос (ESP) [18]
1976 Пасо Села 2.214 m (7.264 ft)   Андрес Гандаријас (ESP) [19][20]
1977 Валпарола Пас 2.200 m (7.218 ft)   Фаустино Фернандез Овијес (ESP) [21]
1978 Пасо Велес 2.033 m (6.670 ft)   Ђанбатиста Баронкели (ITA) [22]
1979 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Леонардо Натале (ITA) [23]
1980 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Жан Рене Бернадо (FRA) [24]
1981 Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m (7.612 ft)   Бет Бреу (SUI) [25]
1982 Кол д’Изоар 2.361 m (7.746 ft)   Лусин ван Импе (BEL) [26]
1983 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Марино Лехарета (ESP) [27]
1984 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Лоран Фињон (FRA) [28]
1985 Пасо дел Семпионе 2.005 m (6.578 ft)   Рејнел Монтоја (COL) [29]
1986 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Педро Муњоз Родригез (ESP) [30][31]
1987 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Жан Клод Багдо (FRA) [32][33]
1988 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft) [н 2]
1989 Пасо ди Гавиа 2.621 m (8.599 ft) [н 3]
1990 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Маурицио Вандели (ITA) [38]
  Шарли Моте (FRA)[н 4]
1991 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)[н 5]   Франко Вона (ITA)[39]
  Франко Кјочоли (ITA) [40]
1992 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Клаудио Кјапучи (ITA) [41]
1993 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Мигел Индураин (ESP) [42]
1994 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Франко Вона (ITA) [43]
1995 Коле дел’Ањело 2.744 m (9.003 ft) [н 6]
1996 Пасо ди Гавиа 2.621 m (8.599 ft)   Ернан Буенаора (COL) [46]
1997 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Хосе Хаиме Гонзалес (COL) [47]
1998 Пасо Села 2.214 m (7.264 ft)   Марко Пантани (ITA) [48]
1999 Пасо ди Гавиа 2.621 m (8.599 ft)   Хосе Хаиме Гонзалес (COL) [49]
2000 Коле дел’Ањело 2.744 m (9.003 ft)   Хосе Хаиме Гонзалес (COL) [50][51]
2001 Коле Фунијера 2.511 m (8.238 ft) [н 7] [52][53]
2002 Пасо Пордои 2.239 m (7.346 ft)   Хулио Алберто Перез (MEX) [54][55]
2003 Кол д’Есишје 2.366 m (7.762 ft)   Фреди Гонзалес (COL) [56][57]
2004 Пасо ди Гавиа 2.621 m (8.599 ft)   Владимир Михољевић (CRO) [58][59]
2005 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Хосе Рухано (VEN) [60][61]
2006 Пасо ди Гавиа 2.621 m (8.599 ft)   Хуан Мануел Гарате (ESP) [62][63]
2007 Коле дел’Ањело 2.744 m (9.003 ft)   Јоан ле Буланже (FRA) [64][65]
2008 Пасо ди Гавиа 2.621 m (8.599 ft)   Хулио Алберто Перез (MEX) [66][67][68]
2009 Блокхауст
Сестријере
2.064 m (6.772 ft)
2.039 m (6.690 ft) [н 8]
  Стефано Гарцели (ITA) [69][70]
2010 Пасо ди Гавиа 2.621 m (8.599 ft)   Јоан Чоп (SUI) [71][72]
2011 Пасо ди Ђау 2.236 m (7.336 ft)   Стефано Гарцели (ITA) [73][74]
2012 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Томас де Гент (BEL) [75][76]
2013 Пасо дело Стелвио
Тре Чиме ди Лаваредо
2.758 m (9.049 ft)
2.320 m (7.612 ft)[н 9]
  Винченцо Нибали (ITA) [80]
2014 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Дарио Каталдо (ITA) [81][82]
2015 Коле деле Финестре 2.178 m (7.146 ft)   Микел Ланда (ESP) [83]
2016 Коле дел’Ањело 2.744 m (9.003 ft)   Микеле Скарпони (ITA) [84][85]
2017 Пасо дело Стелвио 2.758 m (9.049 ft)   Микел Ланда (ESP) [86]
2018 Коле деле Финестре 2.178 m (7.146 ft)   Крис Фрум (GBR) [6][87]
2019 Пасо ди Гавија
Пасо Манжен
2.618 m (8.589 ft)
2.047 m (6.716 ft)[н 10]
  Фаусто Маснада (ITA) [89]

НапоменеУреди

  1. ^ Последњих 800 m (2.625 ft) успона на Стелвију 1965 није вожено због лавине на путу, возачи су носили бицикла и трчали кроз снијег до циља.[3]
  2. ^ Пасо дело Стелвио 1988 није вожен због великог снијега на путу.[34][35]
  3. ^ Успон Пасо ди Гавиа је требало да буде Чима Копи 1989, али је етапа отказана због лошег времена и снијега на путу.[36][37]
  4. ^ Пасо Пордои 1990 вожен је два пута.
  5. ^ Пасо Пордои 1991 вожен је два пута.
  6. ^ Успон Коле дел’Ањело 1995 није вожен због лавине.[44][45]
  7. ^ Успон Коле Фунијера 2001, требао је да буде Чима Копи, али је етапа отказана због протеста.
  8. ^ Успон Блокхауст требало је да буде Чима Копи 2009, али је због јаког снијега на врху успона етапа скраћена и завршена је на мањој надморској висини од планиране, због чега је Чима Копи био успон Сестријере.
  9. ^ Пасо дело Стелвио је требало да буде Чима Копи 2013, али је због лоших временских прилика етапа отказана.[77][78] Отказивањем Стелвија, Тре Чиме ди Лаваредо постао је Чима Копи.[79]
  10. ^ Пасо ди Гавија је требало да буде Чима Копи 2019, али због лоших временских прилика и опасности од лавине успон није вожен. Други највећи успон био је Серу Лејк, али је он вожен прије него што је успон до Гавије отказан, због чега су организатори награду Чима Копи додијелили трећем највећем успону на трци — Пасо Манжену.[88]

РеференцеУреди

  1. ^ Fotheringham 2009, стр. 4-6.
  2. ^ Weislo, Laura (13. 5. 2008). „Giro d'Italia classifications demystified”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  3. 3,0 3,1 3,2 McGann, Bill; McGann, Carol. „1965 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  4. 4,0 4,1 Boccacini, Gigi (23. 4. 1965). „La tappa dello Stelvio decisiva per il Giro?” (PDF). La Stampa (на језику: италијанском). Editrice La Stampa. стр. 8. Приступљено 22. 2. 2018. 
  5. 5,0 5,1 Belbin, Giles (22. 5. 2017). „Icons of cycling: The Cima Coppi”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 2. 2018. 
  6. 6,0 6,1 Fletcher, Patrick (25. 5. 2018). „Giro d'Italia stage 19: Chris Froome steals maglia rosa with 80km solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 28. 5. 2018. 
  7. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1966 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  8. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1967 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  9. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1968 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  10. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1969 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  11. ^ „La "Rosa" In Cifre”. Corriere dello Sport (на језику: италијанском). 8. 6. 1970. стр. 12. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2014. Приступљено 22. 2. 2018. 
  12. ^ „Merckx Rubrico Su Previsto Triunfo” (на језику: шпанском). El Mundo Deportivo. 8. 6. 1970. стр. 30. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2013. Приступљено 22. 2. 2018. 
  13. ^ „G. P. Montagna”. Corriere dello Sport (на језику: италијански). јун 1971. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2015. Приступљено 22. 2. 2018. 
  14. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1971 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  15. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1972 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  16. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1973 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  17. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1974 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  18. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1975 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  19. ^ Nart, Diego (20. 5. 2011). „Quel 9 giugno del 1976 Gimondi sul Gardeccia costruisce la sua rosa”. Alto Adige. Elemedia S.p.A. Архивирано из оригинала на датум 20. 07. 2017. Приступљено 22. 2. 2018. 
  20. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1976 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  21. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1977 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  22. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1978 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  23. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1979 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  24. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1980 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  25. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1981 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  26. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1982 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  27. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1983 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  28. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1984 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  29. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1985 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  30. ^ „Da Silva Evito El Segundo Triunfo De Muñoz” (PDF). El Mundo Deportivo (на језику: шпанском). El Mundo Deportivo S.A. 2. 6. 1986. стр. 46. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 24. 12. 2014. Приступљено 22. 2. 2018. 
  31. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1986 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  32. ^ „From The CW Archives: The 1987 Giro d'Italia Part 4”. Cycling Weekly. IPC Media Limited. 28. 5. 2008. Архивирано из оригинала на датум 24. 08. 2011. Приступљено 22. 2. 2018. 
  33. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1987 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  34. ^ Wilcockson, John (27. 5. 2012). „From the pages of Velo: Hampsten's Giro: 'I was so happy to survive'. VeloNews. Competitor Group, Inc. стр. 1. Приступљено 22. 2. 2018. 
  35. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1988 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  36. ^ „La etapa reina del Giro se suspendió por el mal tiempo”. El País (на језику: шпанском). Ediciones El País. EFE. 6. 6. 1989. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2015. Приступљено 22. 2. 2018. 
  37. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1989 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  38. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1990 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  39. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1991 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  40. ^ Vibertie, Paolo (13. 6. 1991). „El líder Chioccioli sentencia el Giro con una nueva exhibición de fuerza en la etapa más dura”. El País (на језику: шпанском). Ediciones El País. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2012. Приступљено 22. 2. 2018. 
  41. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1992 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  42. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1993 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  43. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1994 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  44. ^ Viberti, Paolo (2. 6. 1995). „Richard se apunta una etapa recortada por la nieve”. El País (на језику: шпански). Ediciones El País. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2015. Приступљено 22. 2. 2018. 
  45. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1995 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  46. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1996 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  47. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1997 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  48. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1998 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  49. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1999 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  50. ^ Ekström, Gabriella (2000). „Pantani back but strange tactics”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  51. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2000 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  52. ^ Jones, Jeff (7. 6. 2001). „Dies Irae?”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  53. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2001 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  54. ^ Maloney, Tim (29. 5. 2002). „Evans takes over Maglia Rosa”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  55. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2002 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  56. ^ Henry, Chris (29. 5. 2003). „Frigo returns, Garzelli crashes but hangs on to GC position”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  57. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2003 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  58. ^ Maloney, Tim (28. 5. 2004). „Cunego clearly consolidates Giro lead in Bormio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  59. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2004 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  60. ^ Tim Maloney (22. 5. 2005). „Parra does the double; Savoldelli still strong on Stelvio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  61. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2005 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  62. ^ Cycling News (27. 5. 2005). „No more Mr. Nice Guy: Basso takes a(nother) leaf out of the Armstrong bible”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  63. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2006 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  64. ^ Gregor Brown and Tim Maloney (24. 5. 2007). „Di Luca takes day: Rosa and stage”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  65. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2007 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  66. ^ „Stage 20 - Saturday, May 31: Rovetta - Tirano, 224km”. Cycling News. 10. 5. 2008. Приступљено 22. 2. 2018. 
  67. ^ Gregor Brown and Bjorn Haake (31. 5. 2008). „Contador one step closer to pink dream”. Cycling News. Приступљено 22. 2. 2018. 
  68. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  69. ^ Weislo, Laura (19. 5. 2009). „Complete live report”. Cycling News. Future Publishing Limited. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2009. Приступљено 22. 2. 2018. 
  70. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2009 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  71. ^ Ford, Bonnie D. (7. 5. 2010). „2010 Giro: Storylines on our radar”. ESPN.com. ESPN Internet Ventures. Приступљено 22. 2. 2018. 
  72. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2010 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  73. ^ Clarke, Les (22. 5. 2011). „Two’s a treat for Nieve and Euskaltel-Euskadi”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  74. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2011 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  75. ^ Westemeyer, Susan (26. 5. 2012). „De Gendt wins Giro d'Italia penultimate stage atop the Stelvio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2012. 
  76. ^ Atkins, Ben (26. 5. 2012). „Thomas De Gendt soars to the foot of the podium with virtuoso Stelvio solo”. VeloNation. VeloNation LLC. Приступљено 22. 2. 2018. 
  77. ^ Farrand, Stephen (22. 5. 2013). „Race organisers RCS Sport expect to cut key climbs from mountain stages due to weather warnings”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. Приступљено 22. 2. 2018. 
  78. ^ „Reactions to the cancellation of stage 19”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 5. 2013. Приступљено 22. 2. 2018. 
  79. ^ Ryan, Barry (24. 5. 2013). „Giro d'Italia will reach Tre Cime di Lavaredo in spite of snow, says Vegni”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 2. 2018. 
  80. ^ Atkins, Ben (25. 5. 2013). „Vincenzo Nibali attacks through the stage 20 blizzard to win on the Tre Cime”. VeloNation. VeloNation LLC. Приступљено 22. 2. 2018. 
  81. ^ Hood, Andrew (27. 5. 2014). „UPDATED: Confusion over ‘neutralization’ throws Giro into chaos”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Приступљено 22. 2. 2018. 
  82. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2014 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  83. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2015 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  84. ^ Fretz, Caley. „When a domestique wins a grand tour”. velonews.competitor.com. Приступљено 22. 2. 2018. 
  85. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2016 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  86. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2017 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  87. ^ Cary, Tom (25. 5. 2018). „Chris Froome seizes Giro d'Italia lead in phenomenal fashion after one of the finest grand tour stages in living memory”. telegraph.co.uk. Приступљено 28. 5. 2018. 
  88. ^ Farrand, Stephen (25. 5. 2013). „Giro d'Italia: Passo Gavia removed due to avalanche threat”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 4. 6. 2019. 
  89. ^ „Giro d'Italia: Bilbao wins stage 20”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. 6. 2019. Архивирано из оригинала на датум 16. 08. 2017. Приступљено 4. 6. 2019. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди