Витковци
Витковци су насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 790 становника.
Витковци | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Теслић |
Становништво | |
— 2013. | 790 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 40′ 53″ С; 17° 52′ 09″ И / 44.6814761° С; 17.8692873° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 053 |
Географија
уредиСело се налази у сјеверном дијелу општине и чине га Горњи и Доњи Витковци. Брдовитог је типа, раштркано са многобројним групама засеока међусобно раздвојеним потоцима, бреговима, брежуљцима и сличним географским обиљежјима. Село нема одређен центар насеља, али су друштвена догађања сконцентрисана око школе и цркве.
Култура
уредиЦрква Св. Цара Константина и Царице Јелене у Витковцима Храм је Српске православне цркве удаљен од централне школе 1 км, подигнут на једном од многобројних брегова. Градња је завршена 2003. године, а црква је посвећена Светом цару Константину и царици Јелени, 2. маја 2004. године. До тада, Витковци нису имали властиту цркву, него су гравитирали према цркви у (Церовици) на Гојаковцу Црква Светих апостола Петра и Павла у Церовици.[1]
Образовање
уредиУ насељу се налази Основна школа „Вук Караџић“. У саставу школе је централна деветоразредна у Доњим Витковцима и подручна петоразредна у Горњим Витковцима. Од шестог до деветог разреда има по једно одјељење, а од првог до петог разреда су комбинована одјељења. Број дјеце у школи је у опадању, што је уопштен ток кретања у већини школа Републике Српске. У близини школе налази се пошта и амбуланта.
Саобраћај
уредиСаобраћајно, село је везано асфалтним путем за Јелах у Федерацији БиХ, а асфалтним путем за Жарковину и лошим неасфалтираним за Церовицу у Републици Српској.
Витковци су се до рата налазили у саставу општине Тешањ.
Становништво
уредиНационалност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 1.214 (92,88%) | 1.265 (92,27%) | 1.057 (93,37%) | 1.080 |
Хрвати | 80 (6,12%) | 83 (6,05%) | 64 (5,65%) | 37 |
Југословени | 9 (0,69%) | 18 (1,31%) | 1 (0,09%) | |
Црногорци | 3 (0,22%) | 3 (0,26%) | ||
Муслимани | 1 (0,07%) | |||
остали и непознато | 3 (0,22%) | 2 (0,14%) | 7 (0,61%) | |
Укупно | 1.307 | 1.371 | 1.132 | 1.117 |
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 1.117 | |
1971. | 1.132 | |
1981. | 1.371 | |
1991. | 1.307 | |
2013. | 790 |
Види још
уредиРеференце
уредиИзвори
уреди- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.