Владике Српске православне цркве на фрескама

Фрескописање ктитора храмова има дубоку традицију у српском фреско-сликарству. Бројни су прикази српских владара који на фрескама у руци држе макету храма који су посветили Христу, Богородици или неком светитељу. Најстарија таква фреска је приказ краља Михаила Војислављевића у Стону, а готово сви владари из династије Немањића су на тај начин приказани у својим задужбинама. Понекад су на фрескама новијих храмова приказани и свјетовњаци, ктитори, па је таква пракса наилазила повремено на осуду јавности. У новије вријеме, све је учесталија пракса да владике Српске православне цркве благосиљају фрескописање својих ликови у храмовима који су у њихово вријеме изграђени или само живописани.

Неки од таквих примјера су прикази владике далматинског Фотија у манастиру Крка, владике западно-америчког Максима у цркви Светог Саве у Џексону, приказ митрополита црногорско-приморског Амфилохија у храму Христовог васкрсења у Подгорици и др.

Такве фреске се живопишу са јужне стране храма, ближе улазу.

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић је коментаришући фреску са ликом митрополита Амфилохија (и осталих архијереја и мирјана-свјетовњака, задужбинара, међу којима је спорно да ли је и лик Мила Ђукановића), за подгоричке новине "Вијести" о ктиторским фрескама рекао:

Ктиторска фреска чини саставни дио фрескописа једног православног храма. Остаје као свједочанство будућим нараштајима о онима који су градили храм и који су се уградили у тај храм. Тако је и у овом случају.

Галерија фресакаУреди

Спољашње везеУреди