Владимир Кршљанин

Владимир Кршљанин (Београд, 3. фебруар 1960) је српски дипломата, политичар, песник и научни радник, помоћник Слободана Милошевића за међународне односе током процеса у Хашком трибуналу[1] и почасни професор Руског државног трговинско-економског универзитета.[2]. Председник је Српског одељења Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе[3][4], секретар Међународног комитета "Слободан Милошевић"[5], члан председништва Светског савеза слободних мислилаца[6], активан у више српских и међународних друштвених организација.

Владимир Кршљанин
VladimirKrsljanin.jpg
Датум рођења3. фебруар 1960.
Место рођењаБеоград
 СФРЈ
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоРепублика Србија
Образовањемагистар астрофизичких наука
Занимањедипломата, песник, научник, политичар
Титулаамбасадор
НаградеТеслина награда, Почасни професор РДТЕУ

БиографијаУреди

Владимир Кршљанин је рођен 3. фебруара 1960. у Београду. Отац Мирољуб (1924-2001) био је учесник НОР-а, РВИ, виши стручни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду и песник, а мајка Душанка (рођ. Лукић 1934-2014) наставник руског језика и сликар-аматер. И ОШ "Старина Новак" и Пету београдску гимназију, завршио је као ученик генерације. На ПМФ-у у Београду је дипломирао (1983) и магистрирао (1986) астрофизику. ЈНА је служио 1987/88 у ШРО ТСл КоВ у Загребу.

Објавио је четири књиге поезије, песме су му уврштене у две домаће антологије[7][8] и превођене на италијански, руски, украјински и француски. Преводио је поезију са руског и енглеског језика. Члан је Удружења књижевника Србије од 1990.

Научним радом из астрофизике, пре свега у области сударног ширења спектралних линија и дијагностике астрофизичке плазме, бавио се 1983-1992. на Астрономској опсерваторији у Београду под руководством др Милана С. Димитријевића, усавршавао се на опсерваторији ЧСАН Онджејов (1983) и на Јуниверзити колеџу у Лондону (1989, под руководством др Џилијен Пич) и објавио велики број радова у домаћим и међународним часописима и једну монографију, за коју је добио Теслину награду за стваралаштво младих.

Био је члан руководства Социјалистичке партије Србије задужен за међународну сарадњу1991-1996. и 2000-2003. У Савезном министарству иностраних послова СРЈ је био 1996-1998. у рангу опуномоћеног министра, а 1998-2000. у рангу амбасадора. Током суђења Милошевићу у Хашком трибуналу био је члан тима његове одбране и управе удружења "Слобода". У периоду 2003-2017, радио је као консултант српских и руских компанија и као сарадник Руског института за стратешка истраживања, а све време је био и активан као један од оснивача или руководилац у друштвеним организацијама (Београдски форум за свет равноправних, "Слобода", "Слободна Србија", Народни покрет Србије, Покрет за Србију, као и у међународним - Евроазијски социјалистички конгрес[9], Европски мировни форум[10], Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића (после Милошевићеве смрти променио име у Међународни комитет "Слободан Милошевић"[5]), Светски савет за мир[11], Светски савез слободних мислилаца[6], Међународна словенска академија наука, образовања, уметности и културе[3]. Објавио је више радова (на више језика) и две књиге из области међународних односа и друштвене теорије, као и велики број политичких текстова, коментара и интервјуа. Службено је посетио готово све Европске и велики број земаља Азије и Африке. Православну духовност сматра универзалном основом за изградњу праведног, стваралачког и просперитетног друштва, као и слободне, уједињене и независне српске државе. Од 2017. је ангажован у МСП Републике Србије.

Ожењен је, има три кћерке и унуку.

Објављене књигеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Milosevic goes on offensive at his 'Inquisition' in the Hague”. The Independent (на језику: енглески). 17. 02. 2002. Приступљено 24. 01. 2020. 
  2. ^ „Кршљанин почасни професор у Москви”. Факти (на језику: српски). Приступљено 24. 01. 2020. 
  3. 3,0 3,1 „Славянская Академия -”. Славянская Академия (на језику: руски). Приступљено 24. 01. 2020. 
  4. ^ „Митрополит Амфилохије изабран за члана Међународне словенске академије • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). Приступљено 24. 01. 2020. 
  5. 5,0 5,1 „Slobodan Milošević International Committee - National Sovereignty • Social Justice”. Slobodan Milošević International Committee (на језику: енглески). Приступљено 24. 01. 2020. 
  6. 6,0 6,1 „Board – Union Mondiale des Libres Penseurs” (на језику: енглески). Приступљено 24. 01. 2020. 
  7. ^ Стојичић, Ђоко (1985). ЉУДИ БЕЗ ОРУЖЈА – антологија југословенске антиратне поезије (1945-1985). Београд: Нова књига. стр. 188. 
  8. ^ Blečić, Milorad R., 1941-; Блечић, Милорад Р., 1941- (1988). Beograde moj beli labude : poezija o Beogradu od 1433. do 1986. Filimonović, Slobodan., Miloradović, Bole., Филимоновић, Слободан., Милорадовић, Боле. Beograd: Nova knjiga. ISBN 978-86-7335-042-4. OCLC 20342505. 
  9. ^ „Рой Медведев, Социализм и капитализм в России – читать онлайн полностью – ЛитРес”. www.litres.ru. Приступљено 25. 01. 2020. 
  10. ^ „GBM e. V.”. www.gbmev.de. Приступљено 25. 01. 2020. 
  11. ^ „World Peace Council”. www.wpc-in.org. Приступљено 25. 01. 2020. 

Спољашње везеУреди