Владислав IV Васа

Владислав IV Васа
Владислав IV Васа
	Владислав IV Васа, рад Рубенса
Лични подаци
Датум рођења	9. јун 1595.
Место рођења	Лобжов, Краљевство Пољска
Датум смрти	20. мај 1648. (52 год.)
Место смрти	Меркин, Велико војводство Литванија
Породица
Супружник	Цецилија Рената од Аустрије, Marie Louise Gonzaga
Потомство	Sigismund Casimir of Poland, Maria Anna Izabela Wazówna, Władysław Konstanty Vasa
Родитељи	Сигисмунд III Васа; Ана од Аустрије
Династија	Васа
Краљ Пољске
Претходник	Сигисмунд III Васа
Наследник	Јан II Казимир у Краљевини Пољској, Михаил I Фјодорович у Руском царству

Владислав IV Васа (пољ. Władysław IV Vasa; 9. јун 1595 — 20. мај 1648) је био краљ Пољско-литванске уније од 1632. до 1648. Син је Сигмунда III Васе. Био је изабран 1610. и за цара Русије, али због очева противљења никад није преузео трон. Називао се велики кнез Москве до 1634. Владислав је успешно спречио да Пољска постане јаче укључена у Тридесетогодишњи рат. Био је успешан у одбрани Пољске од страних инвазија. Подржавао је верску толеранцију и спроводио је војне реформе.

Његова смрт означава крај Пољског златног доба. Напетости и сукоби које Владислав није решио довели су одмах након његове смрти до великога козачкога устанка 1648. под вођством Богдана Хмељницкога. Припадао је реду Златног руна.

Његов отац

Његов отац Сигисмунд III Васа је био унук Густава I од Шведске. Сигисмунд је био краљ Шведске од 1592. до 1599, када га је свргао Карл IX од Шведске. То је довело до сталнога спора, па су пољски краљеви из династије Васа полагали право на шведски трон. Због тога је дошло до Пољско-шведског рата 1600. до 1629. Пољска и Шведска су биле и на супротним странама током Тридесетогодишњег рата (1618—1648), али у том рату Пољска је релативно мало учествовала.^{[тражи се извор]}

Изабран за цара Русије без стварне власти

Млади Владислав

Након смрти Бориса Годунова у Русији уследило је време немира (Смутна времена). Када је имао петнаест година бољари су га 1610. изабрали за цара Русије. Његов избор представљао је део неуспешног Сигисмундова плана да заузме Русију и да православно становништво прекрсти у католичку веру. Владислав никада није фактички владао Русијом. Имао је само привремену поодршку дела бољара, а у Русији су се наставили унутрашњи сукоби. Титулу без власти држао је до 1634.

Престолонаследник Пољске

Пре него што је постао краљ Пољске учествовао је у бројним походима, укључујући и оне против Руса 1617—1618. и Швеђана 1626—1629. Учествовао је у бици код Хоћима 1621. против Турака. За то време, а и током путовања у Европи 1624—1625 изучио је вештину ратовања. Када је постао краљ војна питања су постала веома значајна за њега. Иако није био војни геније надмашивао је чувеног хетмана Станислава Конјецполског. Владислав је био познат као вешт војни заповедник.^{[тражи се извор]}

Краљ

Изгледа да у почетку није желео дубље односе са Хабзбурговцима. Обећао је 1633. једнак поступак и према протестантима и према православнима, а католика Албрихта Станислава Радзивила је присилио да супотпише тај документ претећи да ће предати неке кључне положаје протестантима. Калвинисту Кшиштофа Радзивила именовао је за великога хетмана од Литваније. Када је протестантско племство блокирало његов покушај да поведе рат против Шведске 1635. обновио је савез са Хабзбурговцима.

Два пута се женио. Тражио је 1634. папу Урбана VIII да дозволи да се ожени протестантском принцезом. Папа је брзо одбио тај захтев, а Владислав се нашао увређен. Исте године слао је изасланство у тајну мисију у Енглеску да би се са енглеским краљем размотрила женидба и обнова пољске флоте. Бискупи су се супротстављали. Покушао је да се ожени ћерком „зимског краља“ Фридриха V Палатинског, али и ту је дошло до противљења, па је одлучио да се окрене Хабзбурговцима.

Оженио се 1637. надвојвоткињом Цецилијом Ренатом од Аустрије, ћерком Фердинанда II, цара Светог римског царства. Након Цецилијине смрти 1643. оженио се француском принцезом Маријом Гонзагом од Невера, ћерком Карла I од Гонзаге. Није имао наследника. Умро је 1648, а наследио га је брат Јан II Казимир.

Ратови

Када му је умро отац 1632. наследио је пољски трон. Руски цар Михајло Романов је намеравао да искористи помутњу па је напао Пољску. Око 34.500 руских војника је прешло границу у октобру 1632. и опседали су Смоленск, који је био у пољским рукама од 1618. Смоленски рат је трајао од 1632. до 1634. Владислав је успео да разбије опсаду Смоленска 1633, и после тога је опколио руску војску, која се предала 1. марта 1634. Закључили су Споразум у Пољанову, по коме су границе остале као пре рата. Русија је платила 20.000 рубаља, да би се Владислав одрекао руског трона и да би Русији вратио царске ознаке. За време тога похода Владислав је започео са модернизацијом војске, са посебним нагласком на модерну пешадију и артиљерију, Покушао је да створи и морнарицу, која би осигуравала део Балтичког мора, али тај план никад није спроведен.

Након и током Смоленског рата Пољској је запретио нови рат са Османским царством. За време рата са Турцима 1633—1634 Владислав је присилио Турке да потпишу мир. Договор је био да се тауставе напади Татара и да се дели суверенитет над Молдавијом и Влашком. Шведска је била ослабљена у Тридесетогодишњем рату, па је 1635. потписала примирје територијално повољно за Пољску. Владислав није могао да нађе начина да се домогне шведске круне, коју је држао и изгубио његов отац.^{[тражи се извор]}

Верска и унутрашња политика

Био је толерантан према протестантима и није спроводио агресивну политику контрареформације. Често је једну веру усмераво против друге, да би очувао своју власт. Није успео да реши конфликте који су произашли из покушаја унијаћења православних и стварања унијатске цркве Брестовском унијом. То је после његове смрти довело до козачког устанка под вођством Богдана Хмељницког.

Користио је титулу краља Шведске, иако никад није имао контролу над Шведском. У унутрашњој политици покушао је да ојача монархију, али шљахта му није дозвољавала, јер је настојала да очува своју независност и демократску моћ. Имао је сталне проблеме са сејмом, који је ограничавао краљеву моћ. Шљахта је краљеве ратне планове углавном сматрала краљевим покушајем да ојача свој положај током рата. Због тога се шљахта углавном супростављала краљевим ратним амбицијама. Често му нису одобравали средства потребна за рат.

Породично стабло

16. Ерик Јохансон

8. Густав Васа

17. Сесилија Монсдотер

4. Јуан III Шведски

18. Erik Abrahamsson Leijonhufvud

9. Маргарет Лејонхуфвуд

19. Ebba Eriksdotter Vasa

2. Сигисмунд III Васа

20. Казимир IV

10. Жигмунд Пољски

21. Елизабета Хабзбуршка

5. Катарина Јагелонска

22. Ђан Галеацо Сфорца

11. Бона Сфорца

23. Изабела Напуљска

1. Владислав IV Васа

24. Филип I од Кастиље

12. Фердинанд I, цар Светог римског царства

25. Хуана од Кастиље

6. Карл II Штајерски

26. Владислав II Јагелонац Млађи

13. Ана од Чешке и Угарске

27. Ана од Фоа-Кандала

3. Anne of Austria, Queen of Poland

28. Вилхелм IV, војвода Баварске

14. Алберт V Баварски

29. Марија од Баден-Шпонхајма

7. Марија Ана од Баварске

30. Фердинанд I, цар Светог римског царства

15. Ана од Аустрије

31. Ана од Чешке и Угарске

Литература

Władysław Czapliński, Na Dworze Króla Władysława IV (At the Court of King Władysław IV), 1959.
Władysław Czapliński, Władysława IV i jego czasy (Władysław IV and His Times), 1974.
Poczet Królów i Książąt Polskich (The Kings and Dukes of Poland). 1980. ISBN 978-83-07-00234-7.
Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.