Вука Шехеровић

босанскохерцеговачка пјевачица

Вука Шехеровић, рођена као Недељка[1]/Неђељка[2] Шекеровић[1][2] (Зеница, 1903Пожаревац[1] или Доњи Милановац[2], 1976),[1][2] била је босанскохерцеговачка и југословенска фолк пјевачица и интерпретаторка севдалинке. Звали су је „жена са сребрним гласом”, као и „краљица севдаха”.[3][2]

Вука Шехеровић
Vuka Seherovic.png
Историјски портрет
Основне информације
Друга именаВука Шекеровић
Датум рођења(1903-00-00)1903.
Мјесто рођењаЗеница (Кндм. БиХ), Аустроугарска
Датум смрти1976.(1976-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (72/73 год.)
Мјесто смртиПожаревац или Доњи Милановац (СР Србија), СФР Југославија
Држављанствоаустроугарско, југословенско
СупружникДанило Јовановић
РодитељиРисто (отац)
Василија (мајка)
Активни период1919—1976
Занимањепјевачица
Жанр(ови)народна музика, севдалинка
Инструмент(и)глас
Издавачке кућеЈуготон, ПГП РТС
Везани чланциБеба Селимовић

БиографијаУреди

Рођена је као Недељка Шекеровић, 1903. године у селу Ковачићи код Зенице. Њен отац Ристо Шекеровић био је затворски чувар у Зеничком затвору. Млада Вука је пјевала у школском хору као седмогодишњакиња. Свирала је тамбурицу и контрабас у КУД „Просвјета”.[1]

Први јавни наступ имала је 1910. године у родном граду, при посјети Франца Јозефа.[2] За ово се припремала у школи и СПД „Дечански”.[2] Први наступ ужој публици имала је у сарајевској кафани „Абаџија”.[2][1] У Пљевљима је пјевача у хотелу „Јадран” и ту упознала прву љубав, власника хотела Драгог Стојановића Србијанца; пошто јој је у паузама током наступа доносио кафу, компоновала му је и посветила пјесму Кафу ми Драги испеци, а када су се растали и Гдје си Драги жива жељо моја, живом сам те жељом пожељела.[2]

Каријеру је започела 1919. (са 16 година), када је побиједила на такмичењу за таленте КУД-ова у Брчком и за награду освојила снимање грамофонске плоче; након овог такмичења је, говорећи онима који питају да долази из „шехер Зенице”, промијенила презиме.[1] Касније је (и највише) пјевала у београдској боемској четврти Скадарлија, али и у мужевој кафани, истовремено се појављујући у радијским емисијама (нпр. Босанско вече) и снимајући за веће издавачке куће (међу којима и Одеон (en), Полидор (en) и Југотон).[1][4] У каснијој каријери, наступала је са млађим генерацијама пјевача — као што је Зехра Деовић,[5] али и старијим — попут Жанке Стокић.[2]

Важи за прву југословенску пјевачицу која је наступила у престижној париској дворани Олимпија. Такође, прва је пјевачица чији је наступ уживо из кафане био у јавном преносу (Радио Београд).[1][2]

Преминула је у лошим условима, болесна и сиромашна — 1976. године у Пожаревцу.[1]

Говорила је да када доприноси свом жанру „пјева с тугом у срцу која је љепша од сваке среће”.[1][2]

Неке од интерпретација које су значајне и/или оставиле трага у каријери Вуке Шехеровић су, међу многобројним, Стојанке, бела Врањанке и У Шехеру, крај бистра Врбаса,[1][2] као и Ој Кадуно, коно моја, Босно моја моје живовање, Сјај ми јарко сунце са истока, Кад ја пођох аман, Запјевала булбул птица...[2]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди