Вука Шехеровић
Вука Шехеровић, рођена као Недељка[1]/Неђељка[2] Шекеровић[1][2] (Зеница, 1903 — Пожаревац[1] или Доњи Милановац[2], 1976),[1][2] била је босанскохерцеговачка и југословенска фолк пјевачица и интерпретаторка севдалинке. Звали су је „жена са сребрним гласом”, као и „краљица севдаха”.[3][2]
| Вука Шехеровић | |
|---|---|
 Историјски портрет | |
| Лични подаци | |
| Друга имена | Вука Шекеровић |
| Датум рођења | 4. април 1903. |
| Мјесто рођења | Зеница (Кндм. БиХ), Аустроугарска |
| Датум смрти | 1976. (72/73 год.) |
| Мјесто смрти | Пожаревац или Доњи Милановац (СР Србија), СФР Југославија |
| Држављанство | аустроугарско, југословенско |
| Занимање | пјевачица |
| Породица | |
| Супружник | Данило Јовановић |
| Родитељи | Ристо (отац) Василија (мајка) |
| Музички рад | |
| Активни период | 1919—1976 |
| Жанр | народна музика, севдалинка |
| Инструмент | глас |
| Издавачке куће | Југотон, ПГП РТС |
| Остало | |
| Повезани чланци | Беба Селимовић |
Биографија
уредиРођена је као Недељка Шекеровић, 1903. године у селу Ковачићи код Зенице. Њен отац Ристо Шекеровић био је затворски чувар у Зеничком затвору. Млада Вука је пјевала у школском хору као седмогодишњакиња. Свирала је тамбурицу и контрабас у КУД „Просвјета”.[1]
Први јавни наступ имала је 1910. године у родном граду, при посјети Франца Јозефа.[2] За ово се припремала у школи и СПД „Дечански”.[2] Први наступ ужој публици имала је у сарајевској кафани „Абаџија”.[2][1] У Пљевљима је пјевача у хотелу „Јадран” и ту упознала прву љубав, власника хотела Драгог Стојановића Србијанца; пошто јој је у паузама током наступа доносио кафу, компоновала му је и посветила пјесму Кафу ми Драги испеци, а када су се растали и Гдје си Драги жива жељо моја, живом сам те жељом пожељела.[2]
Каријеру је започела 1919. (са 16 година), када је побиједила на такмичењу за таленте КУД-ова у Брчком и за награду освојила снимање грамофонске плоче; након овог такмичења је, говорећи онима који питају да долази из „шехер Зенице”, промијенила презиме.[1] Касније је (и највише) пјевала у београдској боемској четврти Скадарлија, али и у мужевој кафани, истовремено се појављујући у радијским емисијама (нпр. Босанско вече) и снимајући за веће издавачке куће (међу којима и Одеон, Полидор и Југотон).[1][4] У каснијој каријери, наступала је са млађим генерацијама пјевача — као што је Зехра Деовић,[5] али и старијим — попут Жанке Стокић.[2]
Важи за прву југословенску пјевачицу која је наступила у престижној париској дворани Олимпија. Такође, прва је пјевачица чији је наступ уживо из кафане био у јавном преносу (Радио Београд).[1][2] За "првакињу севдаха" је изабрана у марту 1935.[6]
Преминула је у лошим условима, болесна и сиромашна — 1976. године у Пожаревцу.[1]
Говорила је да када доприноси свом жанру „пјева с тугом у срцу која је љепша од сваке среће”.[1][2]
Неке од интерпретација које су значајне и/или оставиле трага у каријери Вуке Шехеровић су, међу многобројним, Стојанке, бела Врањанке и У Шехеру, крај бистра Врбаса,[1][2] као и Ој Кадуно, коно моја, Босно моја моје живовање, Сјај ми јарко сунце са истока, Кад ја пођох аман, Запјевала булбул птица...[2]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Vuka Šeherović – prava predratna zvezda i prva istinska kraljica sevdaha”. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Вука Шехеровић ’краљица севдаха’ на сајту pvportal.me
- ^ Вука Шехеровић ’краљица севдаха’ на сајту stil.kurir.rs
- ^ „Istorija radijskog pevanja narodne muzike od 1935. do 1975. godine”. Riznica srpske. Архивирано из оригинала 05. 01. 2017. г. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ „Velikani sevdaha: Zehra Deović”. Sevdalinka. 20. 10. 2014. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ "Политика", 4. март 1935
Спољашње везе
уреди- Вука Шехеровић на сајту Discogs (језик: енглески)
- Зеница - старе слике и причице: Вука Шехеровић на сајту Facebook
