Геленџички градски округ
Геленџички градски округ (рус. Муниципальное образование город-курорт Геленджик) административно-територијална је јединица другог нивоа и општинска целина са статусом градског округа смештена у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације. Једна је од седам општина са статусом градског округа у Покрајини.
| Геленџички градски округ Муниципальное образование город-курорт Геленджик | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Геленџик |
| Координате | 44° 34′ 41″ N 38° 04′ 17″ E / 44.57806° С; 38.07139° И |
| Статус | градски округ |
| Оснивање | 2005. |
| Површина | 1.227,5 km2 |
| Становништво | 2018. |
| — број ст. | 117.546 |
| — густина ст. | 95,76 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93 |
| Позивни број | +7 86141 |
| ОКАТО код | 03 708 000 |
| http://www.gelendzhik.org/ | |
.png)
Административни центар округа и његово највеће и најважније насеље је град Геленџик.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2018. на територији округа живело је 117.546 становника или у просеку 95,76 ст/км². Површина округа је 1.227,5 км².
Географија
уреди.jpg)
Геленџички градски округ се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине и једна је од шест општинских јединица у покрајини са излазом на црноморску обалу. Са површином територије од 1.227,5 km² једна је од средњих административних јединица у покрајини. Граничи се са територијама Кримског, Абинског и Северског рејона на северу и југоистоку, на северозападу је Новоросијски градски округ, док је на југоистоку Туапсиншки рејон. На југу округ излази на обале Црног мора у дужини од око 102 километра. Обале су високе, стрме и доста разуђене, а у северном делу се налазе Геленџички залив око ког се развио истоимени град и Цемески залив на чијим обалама лежи насеље Кабардинка.
Рељеф у унутрашњости има брдско-планински карактер и њиме доминирају ивични делови Великог Кавказа (типичан представник су Маркотске планине). Реке су углавном кратких токова, доста су богате водом и теку углавном ка црноморској обали. Највећи водотоци су реке Адербијевка (или Адерба) са Мезибом, Пшада (на којој се налазе Пшадски водопади висине 9 метара) и Вулан. Једина реке која се налази у сливу Кубања и тече ка унутрашњости је Адегој.
Територијом округа паралелно са обалом пролази деоница националног аутопута „М4 Дон”, једне од најважнијих националних саобраћајница која повезује југ земље са Москвом.
Историја
уредиГеленџички градски округ је формиран током 2005. као резултат реформе локалне самоуправе на подручју Краснодарске покрајине, када је подручје града Геленџика обједињено са неколико сеоских општина у јединствену административну целину.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 91.126 становника,[1] док је према процени из 2018. ту живело 117.546 становника, или у просеку око 95,8 ст/км².[2] По броју становника Новоросијски градски округ заузима 14. место у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2018. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| — | — | — | — | 84.532[3] | 91.126[1] | 117.546 |
Напомена:* Подаци се односе искључиво на тадашњи Анапски рејон и не укључују град Анапу.
На територији округа се налази укупно 21 насељено место административно подељена на 4 другостепене општине и територију града Геленџика који је уједно и административни центар округа. Више од 5.000 становника имају још и села Архипо Осиповка (7.800), Кабардинка (око 7.500) и Дивноморскоје (6.400 становника).
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Оценка численность населения на 1 января 2018 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
