Абински рејон
Абински рејон (рус. Абинский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.
Абински рејон Абинский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Административни субјект | Краснодарски крај |
Админ. центар | град Абинск |
Координате | 44° 51′ 48″ N 38° 10′ 16″ E / 44.86333° С; 38.17111° И |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1924. |
Површина | 1.624,10 km2 |
Становништво | 2017. |
— број ст. | 96.854 |
— густина ст. | 59,64 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
Позивни број | +7 86150 |
ОКАТО код | 03 201 000 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона и његово највеће и најважније насеље је град Абинск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 96.854 становника или у просеку 59,64 ст/km². Површина рејонске територије је 1.624 km².
Географија
уредиАбински рејон се налази на југозападу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.624,10 km², и по том параметру двадесети је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Красноармејским рејоном на северу, на северозападу је Славјански, на западу Кримски и на истоку Северски рејон, док је на југу Геленџички градски округ.
У рељефу рејона јасно се издвајају два подручја. Ниска и замочварена подручја Закубањске наплавне равнице која се пружају дуж леве обале реке Кубањ на северу рејона постепено се претварају, идући ка југу, у брдско и бежуљкасто подручје које представља северну подгорину Великог Кавказа. Просечна надморска висина рејонске територије је око 48 метара. На територији рејона се налазе бројни, углавном мањи водотоци који теку у смеру севера и налазе се у басену Кубања. Највећи међу њима су реке Абин (81 км) са Адегојем (20 км), Хабљ (54 км) и Куафо (19 км). На северозападу рејон излази на југоисточну обалу Варнавинског језера.
Историја
уредиАбински рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као нижестепена административна једниница тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно га је чинило 8 сеоских општина. Пар месеци касније постаје делом новоосноване Севернокавкаске покрајине.
Привремено је био расформиран од марта 1932. до децембра 1934. када је поново успостављен, али тада као јединица Азовско-црноморске покрајине. У том периоду његова територија се налазила у саставу суседног Кримског рејона. У саставу Краснодарске покрајине је од септембра 1937. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 91.909 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 96.854 становника, или у просеку око 59,64 ст/km².[2] По броју становника налази се на 19. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,73%.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|
66.498 | 76.422 | 79.906 | 82.426[3] | 89.794[4] | 91.909[1] | 96.854* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налази се укупно 36 насељених места административно подељених на 8 другостепених општина (две урбане и 6 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Абинск са око 38.000 становника. Статус градског насеља има и варошица Ахтирски у којој живи око 21.000 становника. Највећа сеоска насеља су станице Холмскаја (18.000) и Мингрељскаја (5.500 становника).
Етничку већину у рејону чине Руси са око 90,0%, а највеће мањинске заједнице су Јермени са 3,0% и Украјинци са 1,7%.
Саобраћај
уредиПреко територије Кримског рејона пролази деоница А-146 Краснодар—Новоросијск.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 09. 03. 2018.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.