Красноармејски рејон (Краснодарски крај)
Красноармејски рејон (рус. Красноармейский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
| Красноармејски рејон Красноармейский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | станица Полтавскаја |
| Координате | 45° 21′ 45″ N 38° 12′ 45″ E / 45.36250° С; 38.21250° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1934. |
| Површина | 1.899 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 104.756 |
| — густина ст. | 55,16 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86165 |
| ОКАТО код | 03 223 000 |
| http://www.stanpoltan.ru/ | |
.png)
Административни центар рејона је станица Полтавскаја.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 104.756 становника или у просеку око 55,3 ст/км². По броју становника налази се на 10. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.899 км².
Географија уреди
Красноармејски рејон се налази у западном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.899 км² и по том параметру дванаести је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Славјанским рејоном на западу, на истоку су Калињински и Дински, југу Абински и Северски рејон, док је на југоистоку територија Краснодарског градског округа.
Територија Красноармејског рејона обухвата западнији део Кубањско-приазовске степе, и то је ниско и у основи доста замочварено подручје испресецано бројним каналима. Најважнији водотоци на овом подручју су река Кубањ, која уједно представља и јужну границу рејона, те њен најважнији рукавац Протока који је уједно и западна граница.
Историја уреди
Красноармејски рејон је успостављен 31. децембра 1934. након што је издвојен из састава тадашњег Славјанског рејона. У састав данашње Краснодарске покрајине улази 1937. године. У периоду од 1963. до 1966. провремено је био расформиран, а његова територија је била поново делом Славјанског рејона.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 102.508 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 104.756 становника, или у просеку око 55,3 ст/км² (најређе насељен рејон у Покрајини).[2] По броју становника налази се на 10. месту у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 64.369 | 93.576 | 89.271 | 93.434[3] | 103.874[4] | 102.508[1] | 104.756* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 43 насељена места административно подељена на 10 другостепених руралних општина. Административни центар рејона и његово највеће насеље је станица Полтавскаја са око 27.000 становника. Више од 5.000 становника имају и станице, Маријанскаја (11.750), Старонижестеблијевскаја (10.200), Новомишастовскаја (10.000) и Ивановскаја (9.500), те хутор Трудобеликовски (око 10.000 становника).
Саобраћај уреди
Преко територије Красноармејског рејона пролази деоница магистралног друма Темрјук—Краснодар—Кропоткин, те железничка пруга Москва—Новоросијск.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2016)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
