Википедија

Геотопографске пирамиде

Геотопографске пирамиде или геотопографски торњеви, су географски објекти постављани у 18. и 19. веку широм Аустријског царства. Како изгледом личе на високи конусно-пирамидални димњак, на старим мапама означене су као пирамиде (нем. Pyramide). Грађене су од препечених цигала, а постављане на висинским котама где су служиле пре свега као топографски маркери (стубови геодезијске триангулације). То се види на картама где иза ознаке пирамиде (троугао) и назначене висинске тачке стоји одговарајући код.[1] О старим геотопографским пирамидама-торњевима у Србији се данас мало зна, и јако мало их је остало.

Геотопографске пирамиде
Геотопографске пирамиде на карти Војводине
Геотопографске пирамиде
 Назив хумке или групе:
“Пирамиде”
 Кодни назив:
BAC031-BAC397
 Тип:
Геотопографска пирамида
 Локација (општина):
 Традиционални назив:
Нема
 Порекло назива:
Картографи Монархије (?)
 Историјски период:
XVII.—XVIII.век
 Епоха:
Раздобље после Турака
 Порекло (култура):
Власти Аустријске круне (?)
 Димензије (приближно):
2×2 m
 Висина (приближно):
15 m
 Материјал:
Цигла
 Стање:
Већина уништена
 Археолошки истражено:
Не

Опис уреди

О времену настанка и оригиналној намени ових објеката који подсећају на обелиск, постоје оскудни подаци. Њихов начин израде указује на то да су биле коришћене и у војне сврхе, за неки вид сигнализације.

Пирамиде су постављане на узвишење, а са својом импозантном висином од 15 m и без тога би се виделе издалека. По изгледу асоцирају на димњак циглане, а делом им је то и била функција, пошто се у њима могла палити ватра. У дну им се налази камено постоље за ложење, а кроз унутрашњост се дим одмах подиже високо и сигурно се може видети на великој удаљености. На тај начин би могле да се шаљу и шифроване поруке или би се могло упозоравати на опасност једноставном димном сигнализацијом.

На картама[2] пирамиде имају уписане скраћенице "T:P" и "T.Z." од чега је прва познат термин у картографској терминологији – триангуларна висинска кота (нем. Triangulierungs punkt). Док друга скраћеница вероватно треба да се односи на геолошки датум (нем. Topographischer Zeitzone), пошто је сваки торањ постављен тачно на референтној тачки мреже географске ширине и дужине.

Пирамиде су изграђене од квалитетних цигала и добро су конструисане, што је разлог да оне које није уништило становништво и данас стоје. Постоји информација да их је било и на територији Словеније, Мађарске и Хрватске. На већини локација њиховог трага није остало. Разрушене су, а цигле декадама а можда и век раније разнели су мештани. Унутар њих је била постављена и метална табла, али пошто таква ниједна није сачувана, не зна се шта је на њој писало. Може се само претпоставити да је ту било упутство о коришћењу и вероватно некаква идентификациона ознака.

 
Тригонометријско-геотопографки торањ “пирамида”

Стање и перспективе уреди

Од око 30 ових пирамида колико их је могло бити на територији данашње Србије већина је давно уништена. У западној и средњој Бачкој их је било неколико — у атару Стапара, Оџака, Куле, Србобрана, Бачке Тополе. У околини Суботице је постојало укупно 3 оваква торња, до данас све су уништене, док их у општини Сента још стоји две. О осталим торњевима који су били разасути по Банату се врло мало зна, вероватно су сви још пре Другог светског рата уништени.

Неколико преосталих геотопографских пирамида у Србији није заштићено законом, иако представљају споменик културе од ванредног значаја за историју регије, па и за историју Европе.

Следећа табела приказује податке о оних неколико за које се зна да су постојале или још постоје.

Листа тригонометријских пирамида у Србији уреди

Назив Ознака Најближе насеље или топоним Стање КОД Белешка
Пирамида Мосица T:P: 60° 63" Кула Уништена BAC031 Налазила се на граници три округа (тројаници)
Пирамида Кула T:P: 54° 39" Кула Уништена BAC021 Уништена је након I. светског рата, носила је ознаку "Pyramide Kula Hutweide T:P"
Пирамида Оџаци T:P: 47° 08" Оџаци Уништена BAC055 Локација није идентификована. Уништена без остатака. Ориг. ознака "Hodsagher-Pyramide T:P"
Пирамида пустара Шари T.Z. 60° 88" Алекса Шантић Уништена BAC138 Нема остатака ове грађевине
Пирамида пустара Кула T:P: 57° 30" Кула Уништена BAC140 Локација није тачно идентификована. Ориг. назив "Pyramide Puszta Kula T:P"
Пирамида Стапар T:P: 49° 36" Стапар Уништена BAC180 Место пирамиде није лоцирано, нема остатака. Ориг. назив "Pyramide Klein Stapar T:P"
Пирамида Ђурђин T.Z. 57° 60" Суботица Уништена BAC223 Означена на мапи са "Puszta Gyurgyin T.Z."
Пирамида Таванкут T.Z. 52° 4" Мишићево Уништена BAC232 Нема остатака. Ориг. назив "Tavankut T.Z."
Пирамида Биково T.Z. 59° 29" Биково Уништена BAC254 Данас је на овом месту савремена кота (висина 106 m), од пирамиде нема остатака.
Пирамида на Тромеђу T.Z. 57° 77" Бачка Топола Уништена BAC313 Не зна се да ли је била пирамида, или нека друга врста коте. Ориг. назив "Negyes hatar T.Z."
Пирамида Бачка Топола 55°+ Бачка Топола Уништена BAC331 Не зна се да ли је била пирамида, или нека друга врста коте.
Пирамида Девечер T:P: 49° 22" Србобран Уништена BAC180 Место пирамиде није лоцирано, нема остатака. Ориг. назив "Pyramide: Devecser Puszta T:P"
Пирамида на хумци Пивар не постоји Богараш Уништена BAC382 О постојању овог торња се зна само путем усмене предаје
Пирамида Кеви T.Z. 59° 13" Торњош Сачувана BAC370 Ориг. назив "Tornyos puszta T.Z."
Пирамида Тотово Село T.Z. 56° 50" Ором Сачувана BAC397 Стоји у атару између Орома и Тотовог Села
Пирамида Пољаница[3] T.Z. 52° 95" Бачко Петрово Село Сачувана BAC Ориг. ознака "Kutas Puszta"
Пирамида Велика Теремија T.Z. 44° 605" Мокрин Уништена BAN130 Налазила се тачно на граници са Румунијом, на српској страни. Ориг. назив "Pyramide Mareinfeld T:P"
Пирамида Банатско Велико Село нема Банатско Велико Село Уништена? BAN135 Ориг. ознака "Theifs Regulirungs Pyramide"
Пирамида Кикинда нема Кикинда Уништена? BAN136 Ориг. ознака "Theifs Regulirungs Pyramide"
Пирамида No.12 нема Руско Село Уништена BAN143 Не постоји на датој координати. Ориг. ознака "Theifs Regulirungs Pyramide No.12"
Пирамида "Велика хумка" T.P. 76° 7" Бела Црква Уништена BAN476 Ориг. ознака "Velika Hunka T.P."
Пирамида Загајица[4] T.P. 134° 6" Загајица Сачувана BAN Највиша тачка Загајичких брда, између Шушаре и Гребенца. Ориг. ознака "Dumacia T.P."
Пирамида Девојачки бунар T.P. 97° 444" Банатски Карловац Сачувана BAN Ориг. ознака "Vakaraz T.P."
Пирамида код Пожаревца ? Пожаревац Сачувана SRB Ориг. ознака ?
Пирамида на Копаонику[5] T.P. ? Ски центар Копаоник Сачувана SRB Обелиск на врху Копаоника

Галерија уреди

  •  
    Тригонометријски торањ код Орома
  •  
    Посматрано из даљине
  •  
    Поређење висине: око 14 m
  •  
    Поглед према врху - из овог угла заиста и подсећа на пирамиду

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Мапе Аустријских војних премера, 1763-1887 (Military Mapping Survey of the Habsburg Empire and Austria-Hungary)
  2. ^ Мапе 2. Аустријског војног премера, 1806–1869 (Military Mapping Survey of the Habsburg Empire and Austria-Hungary)
  3. ^ Geotopografska piramida, Poljanica – Rutizam Srbija
  4. ^ Geotopografska piramida, Zagajica – Rutizam Srbija
  5. ^ Geotopografska piramida, Pančićev vrh – Rutizam Srbija

Спољашње везе уреди

 
Геотопографске пирамиде на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геотопографске_пирамиде&oldid=26849286”