Горан Алексић (Рим, 7. септембар 1960) је српски дипломата који је од фебруара 2023. године државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије.[1] Претходно је службовао као амбасадор Србије у Италији, Украјини и на нерезидентној основи у Сан Марину, Малти и Молдавији. Био је стални представник Србије при агенцијама Уједињених нација са седиштем у Риму (Организација за храну и пољопривреду и Светски програм за храну).[2]

Горан Алексић
Лични подаци
Датум рођења(1960-09-07)7. септембар 1960.(63 год.)
Место рођењаРим, Италија
ПрофесијаДипломата
Државни секретар у Министарству спољних послова
Амбасадор Републике Србије у Републици Италији, Републици Малти и Републици Сан Марино 2017 - 2023.
Помоћник министра спољних послова за билатералну сарадњу

2012 - 2014.

2015 - 2017.
Амбасадор Републике Србије у Украјини и Републици Молдавији 2004 - 2009

Биографија уреди

Студирао је на Електротехничком факултету Кијевског политехничког института и дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду, где је завршио и последипломске специјалистичке студије из области међународног привредног права, а након тога магистрирао. Усавршавао се на Дипломатској академији у Бечу и на пословној школи Универзитета Харвард у Бостону. Говори енглески, руски и италијански језик.[2]

Каријера уреди

У дипломатску службу СФРЈ ступио је 1991. године. До 1998. године, прошао је звања трећег, другог и првог секретара у Министарство спољних послова Југославије СФРЈ и СРЈ. Од 1998. до 2002. године, био је први секретар а потом и отправник послова у Амбасади СР Југославије у Грчкој. По повратку у Министарство спољних послова, обављао је дужност заменика начелника Одељења за економску мултилатералну сарадњу, а 2003. године постаје шеф Дипломатског протокола.[2]

Од 2004. до 2009. године је био изванредни и опуномоћени амбасадор Србије и Црне Горе и, касније, Србије у Украјини, као и на нерезидентној основи у Молдавији.[2]

По повратку у Министарство спољних послова преузима дужност начелника Одељења за Русију и Евроазију, на којој остаје до 2011. године. У 2011. и 2012. години је руководио Одељењем за Европу, да би 2012. године био постављен за помоћника министра спољних послова за билатералну сарадњу. У 2014. и 2015. години је био амбасадор у Министарству спољних послова, након чега поново преузима дужност помоћника министра спољних послова за билатералну сарадњу.[2]

Указом председника Републике Србије именован је за изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Србије у Републици Италији, где је председнику Серђу Матарели предао акредитивна писма 4. октобра 2017. године.[3] Истовремено, био је нерезидентни амбасадор Републике Србије у Малти (акредитивна писма предао је председнику Мари-Луиз Колеиро Преки 10. априла 2018), као и у Сан Марину (акредитивна писма је предао капетанима регентима 23. октобра 2018). Упоредо са овим дужностима, био је стални представник Републике Србије при агенцијама Уједињених нација са седиштем у Риму (Организација УН за храну и пољопривреду и Светски програм за храну).[4]

За државног секретара у Министарству спољних послова Републике Србије постављен је 23. фебруара 2023.г.[5]

Шеф је Делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст (IHRA)[6].

Приватан живот уреди

Потиче из дипломатске породице. Отац Славко Алексић био је каријерни дипломата, амбасадор и генерални конзул Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а мајка Зора Алексић рођ. Будисављевић дипломирани професор светске књижевности. Деда по оцу Јован Алексић био је официр Краљевине Југославије и након Првог светског рата службовао је у српском Војном изасланству у Солуну а потом као срески начелник.

Рођени брат Зоран Алексић је очни хирург и офталмолог који живи и ради у Јужноафричкој Републици[7]. Директор је Јужноафричког друштва за катаракту и рефрактивну хирургију, члан Јужноафричког колеџа хирургије, Офталмолошког друштва Јужне Африке и Европског друштва за катаракту и рефрактивну хирургију. Директор је и оснивач Клинике за очну хирургију у Кејптауну[8] и приватне болнице West Coast.

Јованка Будисављевић Броз, супруга председника Југославије Јосипа Броза Тита, била је његова рођена тетка [9][10]. Потиче из угледне личке породице Будисављевић. Учествовала је у Народноослободилачком рату и као официр НОВиПОЈ прошла цео ратни пут са Шестом личком дивизијом. Два пута је одликована Орденом за храброст, а 1953.г. демобилисана је у чину потпуковника.

Oжењен је Светланом.  

Извори уреди