Горан Алексић
Овај чланак је аутобиографија или је особа или институција на коју се чланак односи значајно изменила чланак. |
Горан Алексић (Рим, 7. септембар 1960) српски је дипломата. Од фебруара 2023. до маја 2024. године обављао је функцију државног секретара у Министарству спољних послова Републике Србије.[1] Претходно је службовао као амбасадор Србије у Италији, Украјини и на нерезидентној основи у Сан Марину, Малти и Молдавији. Био је стални представник Србије при агенцијама Уједињених нација са седиштем у Риму (Организација за храну и пољопривреду и Светски програм за храну).[2]
| Горан Алексић | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 7. септембар 1960. | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Рим, Италија | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Професија | Дипломата | ||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||
Биографија
уредиСтудирао је на Електротехничком факултету Кијевског политехничког института и дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду, где је завршио и последипломске специјалистичке студије из области међународног привредног права, а након тога магистрирао. Усавршавао се на Дипломатској академији у Бечу и на пословној школи Универзитета Харвард у Бостону. Говори енглески, руски и италијански језик.[2]
Каријера
уредиУ дипломатску службу СФРЈ ступио је 1991. године. До 1998. године, прошао је звања трећег, другог и првог секретара у Министарство спољних послова Југославије СФРЈ и СРЈ. Од 1998. до 2002. године, био је први секретар а потом и отправник послова у Амбасади СР Југославије у Грчкој. По повратку у Министарство спољних послова, обављао је дужност заменика начелника Одељења за економску мултилатералну сарадњу, а 2003. године постаје шеф Дипломатског протокола.[2]
Од 2004. до 2009. године је био изванредни и опуномоћени амбасадор Србије и Црне Горе и, касније, Србије у Украјини, као и на нерезидентној основи у Молдавији.[2]
По повратку у Министарство спољних послова преузима дужност начелника Одељења за Русију и Евроазију, на којој остаје до 2011. године. У 2011. и 2012. години је руководио Одељењем за Европу, да би 2012. године био постављен за помоћника министра спољних послова за билатералну сарадњу. У 2014. и 2015. години је био амбасадор у Министарству спољних послова, након чега поново преузима дужност помоћника министра спољних послова за билатералну сарадњу.[2]
Указом председника Републике Србије именован је за изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Србије у Републици Италији, где је председнику Серђу Матарели предао акредитивна писма 4. октобра 2017. године.[3] Истовремено, био је нерезидентни амбасадор Републике Србије у Малти (акредитивна писма предао је председнику Мари-Луиз Колеиро Преки 10. априла 2018), као и у Сан Марину (акредитивна писма је предао капетанима регентима 23. октобра 2018). Упоредо са овим дужностима, био је стални представник Републике Србије при агенцијама Уједињених нација са седиштем у Риму (Организација УН за храну и пољопривреду и Светски програм за храну).[4]
За државног секретара у Министарству спољних послова Републике Србије постављен је 23. фебруара 2023.г.[5]
Истовремено, обављао је функцију шефа Делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст (IHRA)[6] и био координатор у Министарству спољних послова Републике Србије за промоцију кандидатуре Београда за домаћина Специјализоване изложбе ЕХРО 2027.
Приватан живот
уредиПотиче из дипломатске породице. Отац Славко Алексић био је каријерни дипломата, амбасадор и генерални конзул Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а мајка Зора Алексић рођ. Будисављевић дипломирани професор светске књижевности. Деда по оцу Јован Алексић био је официр Краљевине Југославије и након Првог светског рата службовао је у српском Војном изасланству у Солуну, а потом као срески начелник.
Рођени брат Зоран Алексић је очни хирург и офталмолог који живи и ради у Јужноафричкој Републици[7]. Директор је Јужноафричког друштва за катаракту и рефрактивну хирургију, члан Јужноафричког колеџа хирургије, Офталмолошког друштва Јужне Африке и Европског друштва за катаракту и рефрактивну хирургију. Директор је и оснивач Клинике за очну хирургију у Кејптауну[8] и приватне болнице West Coast.
Јованка Будисављевић Броз, супруга председника Југославије Јосипа Броза Тита, била је његова рођена тетка [9][10]. Потиче из угледне личке породице Будисављевић. Учествовала је у Народноослободилачком рату и као официр НОВиПОЈ прошла цео ратни пут са Шестом личком дивизијом. Два пута је одликована Орденом за храброст, а 1953.г. демобилисана је у чину потпуковника.
Oжењен је Светланом.
Извори
уреди- ^ „Државни секретар”. Република Србија — Министарство спољних послова. Архивирано из оригинала 8. 11. 2023. г.
- ^ а б в г д Алексић, Горан. „Curiculum Vitae Амбасадор Горан Алексић”. Амбасада Републике Србије у Италији. Архивирано из оригинала 20. 6. 2022. г. Приступљено 6. 2. 2023.
- ^ https://www.quirinale.it/elementi/2851
- ^ https://mediabase.fao.org/stock-photo-22-may-2018-rome-italy-goran-aleksic-ambassador-and-permanent-images-image00147369.html
- ^ http://otvorenavlada.rs/kadrovska-resenja0152-lat-doc/
- ^ https://www.holocaustremembrance.com/member-countries/serbia
- ^ http://wearehuman.co.za/specialist/dr-zoran-aleksic/
- ^ https://www.eyesurgery.co.za/about
- ^ https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:460712-Sahranjena-Jovanka-Broz
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/274017/Jovanka-Broz-ispracena-uz-refren-pesme-Bela-cao
