Горњи Јеловац

Горњи Јеловац је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 547 становника.

Горњи Јеловац
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадПриједор
Становништво
 — 2013.328
Географске карактеристике
Координате45°04′06″ СГШ; 16°43′36″ ИГД / 45.0683° СГШ; 16.7267° ИГД / 45.0683; 16.7267Координате: 45°04′06″ СГШ; 16°43′36″ ИГД / 45.0683° СГШ; 16.7267° ИГД / 45.0683; 16.7267
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горњи Јеловац на мапи Босне и Херцеговине
Горњи Јеловац
Горњи Јеловац
Горњи Јеловац на мапи Босне и Херцеговине

Непосредно пред Други свјетски рат - 1940. године мјесто је бројало 1.158 становника. Горњи Јеловац, на путу од Приједора према Дубици, једно је од бројних поткозарских мјеста које је током Другог свјетског рата скоро потпуно уништено, што је још један у низу доказа о геноциду који је НДХ починила над Србима.

ГеографијаУреди

Налази се у самом срцу Козаре, подно врха Команда (497 метара надморске висине, источни обод села). Са запада границу представља гребен Планиница, а са југа превој Букова Коса (287 m нв). Према сјеверу је Јеловац отворен ка Кнежопољу, односно Доњем Јеловцу и даље ка Кнежици. На сјевероистоку се на коти 301 m налази познато узвишење Патрија, тринаестовијековна српска кнежопољска стража.[1][2] Овуда пролази Пут партизанског пробоја - од ријеке Мљечанице до подручне Основне школе „Петар Кочић”. Просјечна надморска висина села износи 240 m. Око 60 % је обрадиво земљишта, а око 40 % је шума. Кроз село протичу ријека Мљечаница, Ријека (јеловачка), Јеловача, Пољански поток, Студена и Петровића поток (од Продана, кроз Алексиће и Виле - до Церове косе, тј. Усјека). Постоји 27 извора питке воде.[3]

ИсторијаУреди

  • Предримско и римско доба

Историја већег подручја сеже у стара времена. Први трагови живота на овим просторима евидентни су још у праисторији - што се сматра око 4000 година прије Христа. У предримско доба и у римско доба у овим крајевима је живјело племе Мезеја, које са свјетске позорнице нестаје у V вијеку, заједно са Римским царством. Постоје значајни докази о римском присуству у региону током неколико вијекова. Срби насељавају ово село од VII вијека. У том тринаестовијековном периоду страдања су била веома честа.[4]

  • Средњи вијек

Словени насељавају од VII вијека и ово село. Није познато када се име Горњи Јеловац први пут спомиње. На нашим просторима владари су били из лозе Котроманића. Њих 11 владара су били Стефани (ријеч Стефан = онај који је крунисан), почев од Стефана Пријезде I Котроманића (који је владао од 1290. године) па све до Стефана Вукчића Косаче (који је владао до 1466. године), што чини раздобље од 176 година. У једном краћем периоду ово подручје, познато у историји као Доњи Краји, било је под влашћу Твртка I Твртка I (Стефан Твртко I Котроманић - бан од 1367. до 1377., краљ од 1377. до 1391. год.).[5]

  • Турска управа

Горњи Јеловац је пао под турску власт након престанка владавине Котроманића, а Бања Лука је била сједиште санџака између 1554. и до 1580. године. Турска владавина трајала је од 1466. до 1878. године. Православне цркве и манастири око Бањалуке изграђене су углавном у 19. вијеку, док су манастири Моштаница, Гомионица и Липље изграђени много вијекова раније. Током турске владавине подручје није модернизовно.[6]

  • Аустро-угарска управа

Од 1878. године до поткрај 1918. године подручје је потпадало под власт Аустроугарске монархије. Аустро-угарска окупација 1878. године[7] доводи до економског напретка. Развијени су млинови, пилане и инфраструктура. У Доњем Јеловцу је 1898. године саграђен хришћански православни храм Христовог вазнесења. Период од 40 година владавине Аустро-угарске се назива златно доба у економском смислу.[8] У првом свјетском рату 28 добровљаца[9] се борило на солунском фронту 1918. године, од којих су двојица положили своје животе за краља и отаџбину.[10][11]

  • Краљевина СХС - Југославија

Од 1. децембра 1918. године подручје постаје саставни дио Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Деценију након Првог свјетског рата село је дио Врбаске бановине - покрајине Краљевине Југославије. Основна школа отворена је 1923. године у Доњем Јеловцу, а њен први ученик из Горњег Јеловца је био Раде Стевин Бокан. Економски гледано период од 23 године владавине Краљевине[12] сматра се бронзаним добом.[13]

  • Други свјетски рат

У периоду од 1941. године до 1945. године усташе - нацисти су поклале и на други начин умориле 464 Срба - цивила, међу којима је било и 174 дјеце до 14 година, односно 66 дјеце до 4 године старости.[14] У овом мјесту хрватске усташе су убиле 50 мајки са њиховом дјецом, међу којима Радојку Мудринић и њених деветоро дјеце и Милицу Кнежевић са њених седморо дјеце.[15] У истом периоду погинуло је 59 војника - припадника НОП-а, што значи да је укупан број убијених Срба из Горњег Јеловца 523, односно преко 45 %.

Горњи Јеловац је једино мјесто у ком се налазе три масовне гробнице - убијених, од којих је највећа она у засеоку Мацуре, гдје се налази споменик у знак сјећања на 312 српских мученика, који пострадаше од усташке армаде НДХ. Поред дубичке цесте у Коларевој Луци се налази споменик на којем су исписана имена 109 мученика побијених током 1942. године. У засеоку Лазићи је споменик у знак сјећања на 30 убијених. На Патрији је споменик Пробоја нацистичко-усташког обруча 3./4. јули 1942. године - подигнут 1967. године, а обновљен 2009. године. Уз дубичку цесту код Дошена је 1959. подигнут споменик посвећен 59 погинулих бораца НОП-а.

Према подацима које је прикупио Спасоја Алексић, усташе су у Горњем Јеловцу убиле 260 мушкараца, жена и дјеце, у Јасеновцу 108, у Паланчишту 30, на Поглеђеву 26, у Козари 18, у Грубишином Пољу 7, Кнежици 5, Хрватској Дубици 4, Бањалуци 2, Сајмишту Земун 2 и у Доњем Јеловцу, Костајници и Сремској Митровици по 1 мјештана.

Спасоја Алексић, старац у 82. години (2010. године), дошао је до података да су извршиоци покоља у Јеловцу и читавом Поткозарју биле усташе. Од њих су 68 % били Хрвати из Херцеговине (Широки Бријег = Лиштица, Ливно и Дувно), 10 % Хрвати из Хрватске и 22 % муслимани из БиХ.

Зликовци су убијали ненаоружан народ сјекирама, маљевима и ножевима, на кућном прагу, по воћњацима, шумарцима[16], гдје год би кога стигли.

У овом мјесту 34 домаћинства су потпуно угашена - ни један члан породице није успио да избјегне двоструки покољ[17][18] и јасеновачку фабрику смрти, гдје су особе убијене на 57 различитих начина.[19]

  • ДФ/ФНР/СФР Југославија

По економским параметрима период од 1945. до 1991. године сматра се сребрним добом.[20] Године 1969. у дане 26. и 27. октобра два разорна земљотреса (6,0 и 6,4 степена по Рихтеровој скали) оштетила су многе зграде у Бања Луци и њеном окружењу, укључујући Горњи Јеловац. То је било вријеме када се велики број становника одселило (углавном трајно) у удаљенија мјеста Њемачке, Аустрије, Француске и Аустралије.[21]

  • Република Српска у отаџбинском рату 1991.-1995.

Већина млађих мушкараца је стала у редове Војске Републике Српске (преко 100). Овај крвави и брутални рат однио је животе 20 бораца. Као и широм новoствореног ентитета 9. јануара 1992. године (Св. Стефан) и Горњи Јеловац се нашао у вртлогу промјена, које народ прилично тешко прихвата. Значајан број становника се одселио (на рад) у Словенију, Њемачку, Аустрију и САД након 2005. године.[22]

ПривређивањеУреди

Мјештани се баве земљорадњом, сточарством, живинарством, воћарством, ловом, риболовом, виноградарством, пчеларством и занатством (столари, колари, качари, ковачи, зидари, кровопокривачи, керамичари, електричари, заваривачи, бравари, аутомеханичари, аутоелектричари, фризери, шивиље, ткаље, везиље). Наши преци су користили /предмете/алате/уређаје као што су: вериге, сач, саџак, маша, наћве, ведрица, водијер, преслица, вретено, друга, витлић, чунак, чекрк, трлица, ступа, натра, пракљача, парјеница, брадва, дрвени плуг,...[23] Од увођења у ширу употребу: трактора (1964.), моторних жаги (1964.), вршалица за стрвно жито (1948.), радио-пријемника (1963.), телевизора (1968.) - са окончаном електрификацијом, веш-машина (1970.), комбајна за стрвно жито, комбајна за кукурузе, кућних телефона (2000.), мобилних телефона (2002.), интернета, живот је постао много лакши. Пилане - мобилни циркулари (дизел мотор аран) у власништву Марка Ковача Стојановића, Срете Ћурина, Драгана Кунића, Рајка Мудринића и Предрага Ратковића, те пилана - бансек у власништву Здравка Продана су поспијешиле изградњу објеката у домаћинствима. Значајан замах је дала и мобилна машина - пужна преса за производњу сирове цигле (власништo Здравка Продана), која се након сушења пекла у зиданој пећу пуна три дана (72 h). У Краљевини Југославији село је имало двије продавнице - власништво Ниџе Алексића и Раде Ђаковића. У вријеме ФНРЈ/СФРЈ постојала је једна продавница, а поткрај XX вијека отворена је још једна (Боса Мацура). Од 2015. године Јеловац нема продавницу. Дуже вријеме је у функцији Рибњак - ресторан Завишић уз ријеку Јеловачку, а у новије вријеме и Рибњак - ресторан Радукић на ријеци Мљечаници, док је Ресторан - кафана Букова Коса престао са радом. Својевремено су постојале три откупне станице за млијеко - опслуживали су их на свом имању Марко Пилиповић, Здравко Продан и Жељко Вукић.[24]

Култура, умјетност и спортУреди

Основна школа „Петар Кочић” би требало да 2023. године прослави пун вијек свог постојања. Она је као заједничка четвороразредна школа почела је са радом 1923. године у Доњем Јеловцу. Њен први ђак из Горњег Јеловца је био Раде (Стевин) Бокан.[25]

Приличан број се бавио спортом - првенствено фудбалом, атлетиком, кошарком, рукометом, стоним тенисом, шахом. Јеловац има фудбалско игралиште, гдје се 2019. године одржало такмичење "Село весело". Атлетско такмичење "Мали маратон Патрија" се одржавао скоро сваке године у јуну/јулу од 1976. до 2015. године - укупно 17 пута, с тим да је био прекид током отаџбинског рата до 2014. године.

У Дому културе су се тридесетак година приказивали филмови, одржавале веома умјешне приредбе, као и игранке. Игранке су одржаване и код Споменика Пробоја на Патрији, као и на арману Алексића. Сусрети генерација су били 2013. и 2015. године на Патрији.

Народни зборови се одржавају од 1967. године код Споменика Пробоја на Патрији. Зборови су се одржавали и код некадашње школе - на мјесту гдје је сада фудбалски стадион, односно споменик погинулим борцима НОП-а. Парастос за 312 српских мученика се одржава на Св. Сисоја Великог код споменика у Мацурама.[26][27]

Јован Добријевић је 1921. године проглашен за најљепшег мушкарца Сједињених Америчких Држава.[28]

СтановништвоУреди

Извјестан број становника се у Јеловац доселио из Лике и Високе Крајине, крајем 18. и почетком 19. вијека. Данас су најбројније породице Алексићи, Продани, Лукићи, Петрићи, Мудринићи, Цвијићи, Зорићи и други.

Демографија[29]
Година Становника
1879. 445
1885. 505
1895. 615
1910. 764
1921. 765
1948. 519
1953. 519
1961. 615
1971. 779
1981. 599
1991. 547
2013. 328

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 125.-142.
  2. ^ Борислав Касагић, Патрија, "Горазд" Градишка, 1997.
  3. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 15.-21.
  4. ^ "Фотомонографија Приједор", "Графомарк" Лакташи, 2012., стр. 5.-13.
  5. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 5.-13.
  6. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 31.-50.
  7. ^ Берислав Гаврановић "Босна и Херцеговина у доба аустроугарске окупације, 1878. године", Академија наука и умјетности СР Босне и Херцеговине, Сарајево, 1973.", Сарајево, 1973.
  8. ^ др Вјекослав Домљан "Прорајтали стољеће", https://www.6yka.com/novosti/vjekoslav-domljan-prorajtali-stoljece,14. јули 2017.
  9. ^ "Југословенски добровољачки корпус", "Војно дело" Београд, 1954.
  10. ^ Прота Славко Вујасиновић "Кнешпоље и војвода Петар Пеција Петровић (Хајдук Пеција) 1830.-1875.", Бања Лука, 1933.
  11. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 51.-57.
  12. ^ др Вјекослав Домљан "Прорајтали стољеће", https://www.6yka.com/novosti/vjekoslav-domljan-prorajtali-stoljece,14. јули 2017.
  13. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 58.-66.
  14. ^ Берислав Гаврановић "Босна и Херцеговина у доба аустроугарске окупације, 1878. године", Академија наука и умјетности СР Босне и Херцеговине, Сарајево, 1973.", Сарајево, 1973.
  15. ^ Драгоје Лукић "Рат и дјеца Козаре", Београд, 1990.
  16. ^ Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Institute for Research on Suffering of the Serbs in XX Century http://www.serb-victims.org
  17. ^ др Душан Алексић "Шездесет и пет година основне школе у Горњем Јеловцу", "Графомарк" Лакташи, 2009.
  18. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр.
  19. ^ dr Gideon Greif "Jasenovac - Auschwitz of the Balkans", Kiryat Ono, Israel & Miami, FL, USA
  20. ^ др Вјекослав Домљан "Прорајтали стољеће", https://www.6yka.com/novosti/vjekoslav-domljan-prorajtali-stoljece,14. јули 2017.
  21. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 109.-124.
  22. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 125.-142.
  23. ^ др Јован Б. Душанић - Липљански "Срби Босне и Херцеговине у XX веку - борба за слободу и уједињење", Београд, 2018., стр. 553-.559.
  24. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 276.-292.
  25. ^ др Душан Алексић "Шездесет и пет година основне школе у Горњем Јеловцу", "Графомарк" Лакташи, 2009.
  26. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011., стр. 201.-261.
  27. ^ др Душан Алексић "Шездесет и пет година основне школе у Горњем Јеловцу", "Графомарк" Лакташи, 2009.
  28. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011.
  29. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди