Давид Солунски је хришћански светитељ.

По пореклу је био Солуњанин. Најпре се подвизавао близу Солуна, на бадемовом дрвету, седећи на његовим гранама.[1] Ученици су га молили да сиђе са дрвета, да му направе келију. Тек након 3 године, када му се јавио ангел и рекао да му је Господ подарио смиреноумље и побожност коју је молитвама тражио, наставио је да се подвизава у колиби испод тог истог бадема. Потом је продужио подвиг свој у Тесалији. У хришћанској традицији помиње се да се толико очистио постом, молитвом и бдењем, да се удостојио примити велику благодат од Бога, те да је једном је ставио жар на руку, метнуо тамјан, и окадио цара, без икакве повреде руке. Видећи то, цар му се поклонио до земље.[1] У хришћанској традицији помињу се још многа чуда којима је задивио је људе. Преминуо је 540. године.[1]

Српска православна црква слави га 26. јуна по црквеном, а 9. јула по грегоријанском календару.[2]

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Преподобни Давид Солунски”. Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) (на језику: српски). 2023-07-08. Приступљено 2024-01-20. 
  2. ^ „Na dan 9.7.: Prepodobni David Solunski.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-20. 

Спољашње везе

уреди