Давод (мађ. Dávod, хрв. Dautovo — Даутово) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Бајском срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.

Давод
мађ. Dávod

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБач-Кишкун
Становништво
Становништво
 — 2.003
 — густина28,94 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 59′ 53″ С; 18° 55′ 08″ И / 45.998° С; 18.919° И / 45.998; 18.919
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина69,21 km2
Давод на карти Мађарске
Давод
Давод
Давод на карти Мађарске
Поштански број6524
Позивни број79
Веб-сајт
www.davod.hu

Природне одлике

уреди

Насеље Давод налази у крајње јужном делу Мађарске, уз државну границу са Србијом. Најближи већи град је Баја.

Историјски гледано, село припада крајње северном делу Бачке, који је остало у оквирима Мађарске (тзв. „Бајски троугао"). Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 85 м. Западно од насеља протиче Дунав, који у овом делу прави простране мочваре Карапанџа.

Историја

уреди

Сачувани пописи села између 1714. и 1752. године указују да су овде у том периоду живеле само српске породице, а у архивским документима сачуван је и изглед печата сеоске општине из 1744. године са иницијалима "С. Д." (Село Даутово).[1]

Православва црква Св. оца Николаја у Даутову освећена је 1731. године а село је 1740. г. имало два православна свештеника. Године 1762. овде је досељено преко сто римокатоличких мађарских породица из Горње Мађарске, због чега су даутовачки Срби у пролеће 1763. године затражили заједно са Србима из Барачке пресељење на тадашњу пустару Станишић.[2]

Српске породице које су из Даутова: Бикацки (касније Бикар), Борђошки, Вишић, Вученов, Вукајлов, Грк, Грујић, Комленовић (касније Комненов), Ковачев, Лазин, Ланчушки, Мајсторов, Максимов, Мијат, Митровчанин, Недељков (касније Гуцуња), Пејин, Продановић, Сретин [касније Сретић] итд.

Становништво

уреди

Према подацима из 2013. године Давод је имао 2.003 становника. Последњих година број становника опада[3].

Претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести. У селу су и даље присутни Немци (2%) и Буњевци (2%), али уз значајно мањем броју него почетком 20. века.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди