Давод
Давод (мађ. Dávod, хрв. Dautovo — Даутово) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Бајском срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.
Давод мађ. Dávod | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике јужне равнице |
Жупанија | Бач-Кишкун |
Становништво | |
Становништво | |
— | 2.003 |
— густина | 28,94 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 59′ 53″ С; 18° 55′ 08″ И / 45.998° С; 18.919° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 69,21 km2 |
Поштански број | 6524 |
Позивни број | 79 |
Веб-сајт | |
www.davod.hu |
Природне одлике
уредиНасеље Давод налази у крајње јужном делу Мађарске, уз државну границу са Србијом. Најближи већи град је Баја.
Историјски гледано, село припада крајње северном делу Бачке, који је остало у оквирима Мађарске (тзв. „Бајски троугао"). Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 85 м. Западно од насеља протиче Дунав, који у овом делу прави простране мочваре Карапанџа.
Историја
уредиСачувани пописи села између 1714. и 1752. године указују да су овде у том периоду живеле само српске породице, а у архивским документима сачуван је и изглед печата сеоске општине из 1744. године са иницијалима "С. Д." (Село Даутово).[1]
Православва црква Св. оца Николаја у Даутову освећена је 1731. године а село је 1740. г. имало два православна свештеника. Године 1762. овде је досељено преко сто римокатоличких мађарских породица из Горње Мађарске, због чега су даутовачки Срби у пролеће 1763. године затражили заједно са Србима из Барачке пресељење на тадашњу пустару Станишић.[2]
Српске породице које су из Даутова: Бикацки (касније Бикар), Борђошки, Вишић, Вученов, Вукајлов, Грк, Грујић, Комленовић (касније Комненов), Ковачев, Лазин, Ланчушки, Мајсторов, Максимов, Мијат, Митровчанин, Недељков (касније Гуцуња), Пејин, Продановић, Сретин [касније Сретић] итд.
Становништво
уредиПрема подацима из 2013. године Давод је имао 2.003 становника. Последњих година број становника опада[3].
Претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести. У селу су и даље присутни Немци (2%) и Буњевци (2%), али уз значајно мањем броју него почетком 20. века.
Извори
уреди- ^ Iskruljev, T. (1936). 518
- ^ Iványi, I. (1889). 63
- ^ Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts
Спољашње везе
уреди