Давор
Давор је насељено место и седиште општине у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска. Некада се то место звало Свињар.
Давор | |
|---|---|
.jpg) Давор, римокатоличка црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бродско-посавска |
| Општина | Давор |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.382 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 06′ 47″ С; 17° 30′ 44″ И / 45.113096° С; 17.512267° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 90 m |
  Давор Давор на карти Хрватске | |
 Давор Давор на карти Бродско-посавске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35425 Давор |
| Позивни број | +385 35 |
| Регистарска ознака | NG |
| Веб-сајт | www |
.jpg)
Положај уреди
Давор се налази на левој обали реке Саве, наспрам места Србац у Републици Српској. Србац се до 1933. године[1] називао Босански Свињар. Тако да су била на две обале Саве, два "Свињара". Посавски Свињар је 1890. године променио назив, у Давор.[2]
Историја уреди
За време Турака постојала је варош Свињар на Сави. Место је иначе потпало под турску власт 1532-1535. године.[3] Турци су 1688. године доживели велики пораз код Свињара, и били потиснути одатле.
У месту (тада Свињару) је у првој половини 18. века рођен народни песник Антун Матија Рељковић (1732-1798), писац дела "Сатир".[4] Из Свињара потиче и трговац А. Брлић, сродник Рељковићев. Рељковићи и Брлићи су се заједно доселили ту, почетком 17. века из Херцеговине, преко Босне.[5] Претплатник књиге преведене на српски (ћирилицу) био је 1830. године у Новој Градишки, Гаврил Рељковић капетан из Свињара.[6]
Жупа Бодеграј је 1759. године имала као једну од више филијала и Свињар (посавски) са 16 српских кућа.[7]
Када је реч о римокатолицима, потпадао је Свињар под жупу Оребицу до 1789. године, када је постао нова жупа.[8] Још 1730. године помиње се у Свињару дрвена капела "Св. Ђурђа", која је имала и дрвен звоник и олтар са олтарном сликом.
Са селом - парохијском филијалом Старо Петрово село (ту је црква Св. Луке из 1828.) чинило је почетком 20. века једну православну парохију, у склопу Новоградишког протопрезвирата. Парохијско звање је основано и матице православна црквене се воде од 1777. године. То је парохија шесте платежне класе, са парохијским домом и српским православним гробљем. Председник црквене општине био је 1905. године Миле Башић, а православни парох поп Кирил Турало, рођен 1840. године у Зрињској, који служи у Давору 19 година. Православна црква посвећена Св. Апостолима Петру и Павлу, грађена је 1777. године, у време поп Захарија Чокерлића (1777-1786).[9]
Године 1905. у месту Давору има 3279 становника, од којих је 332 православна Србина (или 10%), а од 680 домова - 52 су српска (9%). Политичка и црквена општина постоје у месту. Пошта и телеграф се налазе у Старом Петровом селу. Од јавних здања од значаја су православна црква и комунална школа. Основна школа у Давору је комунална, са здањем подигнутим 1835. године. У њој предају деци Никола Маринчић и Матилда Бенаковић - римокатолици, учитељи. Ђака је било 30 у редовној настави и још 9 у пофторној (празничној).[10]
Мештанин Србин, ратар Миле Митрић је био претплатник београдског листа "Правда" (од 1906), због чега је загребачком Велеиздајничком процесу 1908. године био осуђен на пет година робије.[11] Оптуживали су га у Загребу да је у својој кући окупљао друштво где би се читале српске новине. Након четири месеца затвора, пуштен је кући условно. Тада је у Давору било само 15 православних домова и православна црква. Место није имало перспективу због редовних пролећних поплава, па се становништво одсељавало. Прве године рата 1914. кућа Митрићева је била демолирана, јер је на крову био поређан цреп у бојама српске заставе (али и хрватске) и на фасади стајало исписано ћирилично име и презиме власника.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Нова Градишка.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, општина Давор је имала 3.015 становника, од чега у самом Давору 2.382.[12]
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Давор је имало 2.603 становника, следећег националног састава:
Референце уреди
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. новембар 1933.
- ^ Владимир Стипетић: "Студије из повијести наше економске мисли", Загреб 1989.
- ^ Душан Кашић: "Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији", Загреб 1988.
- ^ "Мала енциклопедија Просвета", општа енциклопедија, 3. том, Београд 1978.
- ^ Мате Ујевић: "Хрватска енциклопедија", Загреб 1942.
- ^ Јунгер: "Одјело из Трста", Будим 1830.
- ^ "Зборник Хисторијског института Славоније", Славонски Брод 9/1973.
- ^ "Croatia sacra", Zagreb 1931.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Мата Косовац, наведено дело
- ^ "Правда", Београд 1934.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 27. 3. 2016.
