Даросава

насеље у Аранђеловцу, Шумадијски округ, Србија

Даросава је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 1517 становника (према попису из 2011. било је 1813 становника).[1]

Даросава (Партизани)
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2022.1517
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И / 44.35° С; 20.466666° И / 44.35; 20.466666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина289 m
Даросава (Партизани) на карти Србије
Даросава (Партизани)
Даросава (Партизани)
Даросава (Партизани) на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34305
Позивни број034
Регистарска ознакаAR
Раскршће са споменицима

Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а 29.03.2002. године је враћено старо име Даросава[2].

Географија

уреди

Даросава се налази северозападно од планине Букуље на граници Јасеничко – Колубарског слива. То је алувијална котлина са 2992 хектара, испреплетана брежуљцима, благим падинама, шумовитим косама и узаним равницама којима теку омање реке сливајући се у реку Пештан, највећу притоку Колубаре. Село је опасано брдима Шутица (472 m), Орловица (482 m) и делом Вагана (463 m) са југоисточне стране, затим са истока десном притоком Пештана – Радовим потоком све до Жутог оглавка(355 m) и даље северозападним венцом брдима Дрењак, Медведњак (350 m) до брда Главице (344 m), са западне стране потоком Златовац и брдом Остењак (254 m), и узводно реком Пештан. Све притоке ове реке су нестабилне са водом а има их са обе стране корита. Леве притоке су потоци: Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган а десне су: Радов поток, Драшковац, Тресавац, Велика Црна река, Пословчица и Даросавица.[3]

Историја

уреди

Природна плодност земљишта и рудно богатство привлачило је људе још у праисторијско доба да се ту настане. У долини Велике Црне реке нађена су неолитска камена оруђа у облику чекића. У потезу Дубрава материјални остаци Римљана указују на постојање насеља у долини реке Даросавице. Старо римско гробље са надгробним натписом по предању указује да је било насеље Дубровчана (мајстора) са ковницом у Златовцу, рудником олова на Руднику и златне жице у Оњегу. На Оглавку (Старо село) има трагова мађарског гробља и бакарног новца, што говори о помору мађарског народа у време насилног насељавања Угара на овим просторима. Турски цар Мехмед је 1454. године овладао овим просторима од Острвице до Београда, а 1521. године Турци су преузели Београд од Угара и сав народ депортовали у околину Цариграда, тако да су предели запустели. Оно мало народа што је остало или се доселило, 1690. године је побегло преко Саве и Дунава вођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.

У току Другог светског рата Даросава је била познато уточиште партизана, отуд име места у послератном периоду. Становништво Даросаве је страдало од одмазде због подршке партизанима, о чему постоји запис на споменику цивилним жртвама у Даросави.

Етимологија

уреди

Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку према O. F. Ebselvic – у и то написано као ”Tarassawa“. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па откуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно-историјски споменик је црква брвнара - Храм Светих апостола Петра и Павла. Осим ове цркве постоји Црква Светог Симона Монаха у Даросави.

Овде се налази ОШ „Славко Поповић” Даросава.

Први досељеници

уреди

Село је основано између Златовца и Медвењака, на месту које се зове Старо Село. Први су досељеници Бађићи, данас изумрли и Вућићи, који не знају од куда су старином. Старе су породице и Шестановићи, Ранковићи, Станојевићи, Грујићи и Пантелићи. Од Станојевића је један брат отишао у Срем, и од њега је данас тамо велика породица. Од Грујића је био познати Јеврем Грујић. У старије породице се убрајају и Станојловићи и Томашевићи, затим Ћирићи, Кузићи, Јекићи, Прокићи, Павићи и Неговановићи.[4]

Демографија

уреди

У насељу Даросава живи 1650 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.602
1953. 2.358
1961. 2.474
1971. 2.526
1981. 2.426
1991. 2.095 2.076
2002. 2.023 2.067
2011. 1.813
2022. 1.517
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
2.015 99,60%
Хрвати
  
1 0,04%
Словенци
  
1 0,04%
Муслимани
  
1 0,04%
непознато
  
5 0,24%
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 520 474 577 617 639 614 658


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 133 164 103 122 69 53 10 4 0 0 3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 851 268 527 38 15 3
Женски 870 132 530 180 24 4
УКУПНО 1.721 400 1.057 218 39 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 449 20 0 62 218
Женски 254 32 0 9 125
Укупно 703 52 0 71 343
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 24 26 11 27
Женски 0 0 15 17 3
Укупно 2 24 41 28 30
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 4 4 2 15
Женски 1 5 6 8 21
Укупно 1 9 10 10 36
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 30
Женски 3 0 0 9
Укупно 7 0 0 39

Познате личности из Даросаве

уреди

Из Даросаве је Јеврем Грујић, министар унутрашњих послова у влади кнеза Михаила, министар правде, посланик у Цариграду и Лондону.

Привреда

уреди

У овом месту се становништво претежно бави пољопривредом и сточарством.

У Даросави се налази фабрика "Шамот Даросава" која постоји од 1935. године. Фабрика производи шамотне опеке, термоизолационе бетоне, млевене ватросталне материјале и димњачке цеви.

"Шамот Даросава" је део Холдинг корпорације "Шамот", некада најснажнијег носиоца развоја Даросаве и Аранђеловца. За разлику од осталих делова корпорације који су стечају, "Шамот Даросава" и даље успешно ради.

У самом центру насеља налазе се и мање услужне и трговинске радње.

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ После Партизана опет Даросава Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. јун 2014), Глас Јавности, 11. април 2002.
  3. ^ Српски етнографски зборник, књига LIX
  4. ^ Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди