Даросава
| Даросава (Партизани) | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Аранђеловац |
| Становништво | |
| — 2011. |  1813 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 21′ 00″ СГШ; 20° 28′ 00″ ИГД / 44.35° СГШ; 20.466666° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 289 м |
.svg)  Даросава (Партизани) Даросава (Партизани) на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 34305 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | AR |
Даросава је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1813 становника.
Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а 29.03.2002. године је враћено старо име Даросава[1].
ГеографијаУреди
Даросава се налази северозападно од планине Букуље на граници Јасеничко – Колубарског слива. То је алувијална котлина са 2992 хектара, испреплетана брежуљцима, благим падинама, шумовитим косама и узаним равницама којима теку омање реке сливајући се у реку Пештан, највећу притоку Колубаре. Село је опасано брдима Шутица (472 m), Орловица (482 m) и делом Вагана (463 m) са југоисточне стране, затим са истока десном притоком Пештана – Радовим потоком све до Жутог оглавка(355 m) и даље северозападним венцом брдима Дрењак, Медведњак (350 m) до брда Главице (344 m), са западне стране потоком Златовац и брдом Остењак (254 m), и узводно реком Пештан. Све притоке ове реке су нестабилне са водом а има их са обе стране корита. Леве притоке су потоци: Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган а десне су: Радов поток, Драшковац, Тресавац, Велика Црна река, Пословчица и Даросавица.[2]
ИсторијаУреди
Природна плодност земљишта и рудно богатство привлачило је људе још у праисторијско доба да се ту настане. У долини Велике Црне реке нађена су неолитска камена оруђа у облику чекића. У потезу Дубрава материјални остаци Римљана указују на постојање насеља у долини реке Даросавице. Старо римско гробље са надгробним натписом по предању указује да је било насеље Дубровчана (мајстора) са ковницом у Златовцу, рудником олова на Руднику и златне жице у Оњегу. На Оглавку (Старо село) има трагова мађарског гробља и бакарног новца, што говори о помору мађарског народа у време насилног насељавања Угара на овим просторима. Турски цар Мехмед је 1454. године овладао овим просторима од Острвице до Београда, а 1521. године Турци су преузели Београд од Угара и сав народ депортовали у околину Цариграда, тако да су предели запустели. Оно мало народа што је остало или се доселило, 1690. године је побегло преко Саве и Дунава вођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.
У току Другог светског рата Даросава је била познато уточиште партизана, отуд име места у послератном периоду. Становништво Даросаве је страдало од одмазде због подршке партизанима, о чему постоји запис на споменику цивилним жртвама у Даросави.
ЕтимологијаУреди
Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку према O. F. Ebselvic – у и то написано као ”Tarassawa“. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па откуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно-историјски споменик је црква брвнара - Храм Светих апостола Петра и Павла. Осим ове цркве постоји Црква Светог Симона Монаха у Даросави.
Овде се налази ОШ „Славко Поповић” Даросава.
Први досељенициУреди
Село је основано између Златовца и Медвењака, на месту које се зове Старо Село. Први су досељеници Бађићи, данас изумрли и Вућићи, који не знају од куда су старином. Старе су породице и Шестановићи, Ранковићи, Станојевићи, Грујићи и Пантелићи. Од Станојевића је један брат отишао у Срем, и од њега је данас тамо велика породица. Од Грујића је био познати Јеврем Грујић. У старије породице се убрајају и Станојловићи и Томашевићи, затим Ћирићи, Кузићи, Јекићи, Прокићи, Павићи и Неговановићи.[3]
ДемографијаУреди
У насељу Даросава живи 1650 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 11 | 17 | ||
| 80+ | 13 | 21 | ||
| 75—79 | 23 | 42 | ||
| 70—74 | 51 | 79 | ||
| 65—69 | 63 | 59 | ||
| 60—64 | 59 | 74 | ||
| 55—59 | 51 | 57 | ||
| 50—54 | 73 | 78 | ||
| 45—49 | 89 | 79 | ||
| 40—44 | 84 | 69 | ||
| 35—39 | 61 | 63 | ||
| 30—34 | 66 | 68 | ||
| 25—29 | 66 | 49 | ||
| 20—24 | 65 | 58 | ||
| 15—19 | 76 | 57 | ||
| 10—14 | 56 | 60 | ||
| 5—9 | 47 | 54 | ||
| 0—4 | 39 | 46 | ||
| Просек : | 40,0 | 42,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 851 | 268 | 527 | 38 | 15 | 3 |
| Женски | 870 | 132 | 530 | 180 | 24 | 4 |
| УКУПНО | 1.721 | 400 | 1.057 | 218 | 39 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 449 | 20 | 0 | 62 | 218 |
| Женски | 254 | 32 | 0 | 9 | 125 |
| УКУПНО | 703 | 52 | 0 | 71 | 343 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 24 | 26 | 11 | 27 |
| Женски | 0 | 0 | 15 | 17 | 3 |
| УКУПНО | 2 | 24 | 41 | 28 | 30 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 4 | 4 | 2 | 15 |
| Женски | 1 | 5 | 6 | 8 | 21 |
| УКУПНО | 1 | 9 | 10 | 10 | 36 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 30 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 9 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 39 | |
Познате личности из ДаросавеУреди
Из Даросаве је Јеврем Грујић, министар унутрашњих послова у влади кнеза Михаила, министар правде, посланик у Цариграду и Лондону.
ПривредаУреди
У овом месту се становништво претежно бави пољопривредом и сточарством.
У Даросави се налази фабрика "Шамот Даросава" која постоји од 1935. године. Фабрика производи шамотне опеке, термоизолационе бетоне, млевене ватросталне материјале и димњачке цеви.
"Шамот Даросава" је део Холдинг корпорације "Шамот", некада најснажнијег носиоца развоја Даросаве и Аранђеловца. За разлику од осталих делова корпорације који су стечају, "Шамот Даросава" и даље успешно ради.
У самом центру насеља налазе се и мање услужне и трговинске радње.
РеференцеУреди
- ^ После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.
- ^ Српски етнографски зборник, књига LIX
- ^ Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везеУреди
| Даросава на Викимедијиној остави. |