Даросава

Даросава (Партизани)
Даросава (Партизани);
	Црква брвнара у Даросави
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Аранђеловац
Становништво
— 2011.	1813
Географске карактеристике
Координате	44°21′00″ СГШ; 20°28′00″ ИГД / 44.35° СГШ; 20.466666° ИГДКоординате: 44°21′00″ СГШ; 20°28′00″ ИГД / 44.35° СГШ; 20.466666° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	289 м
	Даросава (Партизани) Даросава (Партизани) на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	34305
Позивни број	034
Регистарска ознака	AR

Даросава је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1813 становника.

Раскршће са споменицима

Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а 29.03.2002. године је враћено старо име Даросава^[1].

ГеографијаУреди

Даросава се налази северозападно од планине Букуље на граници Јасеничко – Колубарског слива. То је алувијална котлина са 2992 хектара, испреплетана брежуљцима, благим падинама, шумовитим косама и узаним равницама којима теку омање реке сливајући се у реку Пештан, највећу притоку Колубаре. Село је опасано брдима Шутица (472 m), Орловица (482 m) и делом Вагана (463 m) са југоисточне стране, затим са истока десном притоком Пештана – Радовим потоком све до Жутог оглавка(355 m) и даље северозападним венцом брдима Дрењак, Медведњак (350 m) до брда Главице (344 m), са западне стране потоком Златовац и брдом Остењак (254 m), и узводно реком Пештан. Све притоке ове реке су нестабилне са водом а има их са обе стране корита. Леве притоке су потоци: Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган а десне су: Радов поток, Драшковац, Тресавац, Велика Црна река, Пословчица и Даросавица.^[2]

ИсторијаУреди

Природна плодност земљишта и рудно богатство привлачило је људе још у праисторијско доба да се ту настане. У долини Велике Црне реке нађена су неолитска камена оруђа у облику чекића. У потезу Дубрава материјални остаци Римљана указују на постојање насеља у долини реке Даросавице. Старо римско гробље са надгробним натписом по предању указује да је било насеље Дубровчана (мајстора) са ковницом у Златовцу, рудником олова на Руднику и златне жице у Оњегу. На Оглавку (Старо село) има трагова мађарског гробља и бакарног новца, што говори о помору мађарског народа у време насилног насељавања Угара на овим просторима. Турски цар Мехмед је 1454. године овладао овим просторима од Острвице до Београда, а 1521. године Турци су преузели Београд од Угара и сав народ депортовали у околину Цариграда, тако да су предели запустели. Оно мало народа што је остало или се доселило, 1690. године је побегло преко Саве и Дунава вођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.

У току Другог светског рата Даросава је била познато уточиште партизана, отуд име места у послератном периоду. Становништво Даросаве је страдало од одмазде због подршке партизанима, о чему постоји запис на споменику цивилним жртвама у Даросави.

ЕтимологијаУреди

Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку према O. F. Ebselvic – у и то написано као ”Tarassawa“. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па откуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно-историјски споменик је црква брвнара - Храм Светих апостола Петра и Павла. Осим ове цркве постоји Црква Светог Симона Монаха у Даросави.

Овде се налази ОШ „Славко Поповић” Даросава.

Први досељенициУреди

Село је основано између Златовца и Медвењака, на месту које се зове Старо Село. Први су досељеници Бађићи, данас изумрли и Вућићи, који не знају од куда су старином. Старе су породице и Шестановићи, Ранковићи, Станојевићи, Грујићи и Пантелићи. Од Станојевића је један брат отишао у Срем, и од њега је данас тамо велика породица. Од Грујића је био познати Јеврем Грујић. У старије породице се убрајају и Станојловићи и Томашевићи, затим Ћирићи, Кузићи, Јекићи, Прокићи, Павићи и Неговановићи.^[3]

ДемографијаУреди

У насељу Даросава живи 1650 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.602
1953.	2.358
1961.	2.474
1971.	2.526
1981.	2.426
1991.	2.095	2.076
2002.	2.023	2.067

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.015	99,60 %
Хрвати	1	0,04 %
Словенци	1	0,04 %
Муслимани	1	0,04 %
непознато	5	0,24 %

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	11	17
80+	13	21
75—79	23	42
70—74	51	79
65—69	63	59
60—64	59	74
55—59	51	57
50—54	73	78
45—49	89	79
40—44	84	69
35—39	61	63
30—34	66	68
25—29	66	49
20—24	65	58
15—19	76	57
10—14	56	60
5—9	47	54
0—4	39	46
Просек :	40,0	42,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	520	474	577	617	639	614	658

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	133	164	103	122	69	53	10	4	0	0	3,07

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	851	268	527	38	15	3
Женски	870	132	530	180	24	4
УКУПНО	1.721	400	1.057	218	39	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	449	20	0	62	218
Женски	254	32	0	9	125
УКУПНО	703	52	0	71	343
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	24	26	11	27
Женски	0	0	15	17	3
УКУПНО	2	24	41	28	30
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	4	2	15
Женски	1	5	6	8	21
УКУПНО	1	9	10	10	36
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	30
Женски	3	0	0	9
УКУПНО	7	0	0	39

Познате личности из ДаросавеУреди

Из Даросаве је Јеврем Грујић, министар унутрашњих послова у влади кнеза Михаила, министар правде, посланик у Цариграду и Лондону.

Види јошУреди

Грујићи (Даросава)

РеференцеУреди

^ После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.
^ Српски етнографски зборник, књига LIX
^ Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.

[2] Српски етнографски зборник, књига LIX

[3] Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]