Дахла (арап. الداخلة, берберски: Eddaxla, шп. Villa Cisneros) је град који се налази на спорној територији у Западној Сахари, којим тренутно управља Мароко. Према попису из 2014. године, у граду је живело 106,277 становника. Дахла је изграђена на уском полуострву Атлантског океана, око 500 км јужно од Ел Ајуна, највећег и главног града несуверене земље Западна Сахара.[1]

Dakhla
الداخلة
Eddaxla
Villa Cisneros
Skyline of Dakhla
Координате: 23° 43′ N 15° 57′ W / 23.717° С; 15.950° З / 23.717; -15.950
ТериторијаЗападна Сахара
Спор измеђуМароко Марока и
Сахарска Арапска Демократска Република Сахарске Арапске Демократске Републике
Становништво (2014)[1]
 • Укупно106.277
Временска зонаGMT+0
 • Лети (DST)GMT+0 (UTC)
Веб-сајтhttp://www.dakhla.net/

Историја

уреди

Ово подручје насељено је Берберима од давнина. Град су проширили шпански насељеници током експанзије своје империје, а шпанско интересовање за пустињску обалу Западне Сахаре било је због риболова. Шпански риболовци трговали су са са рибом и морским плодовима дуж обала Дахле од 1500. године. Ове риболовне активности имале су негативан утицај на рибљи свет, што је довело до угрожавања и нестанка појединих морских сисара, риба и морских плодова.[2][3]

Шпанска војска је заједно са шпанским арапским емигрантом Емилијом Бонелијем тврдила да обале Буждура и Бланка припадају Шпанији, која је основала три насеља на сахарској обали. Бонели је однео споразум становницима ових области, који су они потписали, а то иј ј ставило под заштиту Краљевине Шпаније. Због присуства три шпанска насеља, Влада Шпаније је обавестила главне колонијалне силе, да је уврстила подручје између Буждура и Бланка у своје територије.[4]

Током колонијалног периода, шпанске власти су Дахлу прогласиле главним градом покрајине Рио де Оро, једног од два региона онога што је познато као шпанска Сахара. У граду је изграђена војна тврђава и католичка црква. Затворски логор је такође постојао у тврђави током Шпанског грађанског рата.

Током шездесетих година, за време Франкове диктатуре изграђен је Дахла аеродром и био један од три асфалтирана и опремљена аеродрома у Западној Сахари. Суочене са притистима Марока и Мауританије, шпанске власти су одлучиле да мирно одустану од територије уместо да се боре за њу, јер су мислили да би их то доста кошало.

Између 1975 и 1979. године, Дахла је била главна провинција Тирис ел-Гарбија покрајине, док је Мауританија ансексирала јужни део Западне Сахаре. Аеродром Дахла користи се као цивилни аеродром Марока.

Дахла је била окупирана од Шпаније од краја 19. века до 1975. године, када је власт одустала од заједничке администрације између Марока и Мауританије.[5] Већина држава чланица Уједињених нација је одбила да призна суверенитет Марока на подручју Западне Сахаре, односно Дахле.[5]

Економија

уреди

Главне привредне активности града су риболов и туризам. Последњих пар година град је постао центар водених спортова.[5][6][7] Залив Синтра и Национални парк Банк Аргуин који је под заштитом Унеска, налазе се у јужном делу града.

Верује се да постоје велике залихе нафте на обали града, што је био главни разлог територијалних спорова.[5] Фирма Космос из Сједињених Држава и фирма Чеин из Велике Британије започели су потрагу за нафтом у Западној Сахари 2015. године.[8]

Традиционални лов на остриге одвија се у Дахли већ неколико векова. Оне се прво продају мештанима и предузећима у граду, затим ресторанима у градовима као што су Маракеш и Казабланка, а део њих стиже и у Европу.[5] У априлу 2015. године, корпорација за емитовање садржаја Вајс објавила је да су остриге из овог града почеле да се извозе за најелитније европске ресторане.[5]

Клима

уреди

Град обухвата подручје умерене пустињске климе према кепеновој класификацији климата. Дахла има просечно 33 мм падавина годишње, а просечна температура током јануара износи 17,4 °C, што је уједно и најхладнији месец. У септембру, просечна температура износи 23 °C, а он је најтоплији месец.[9][10][11]

Клима Дахла
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 33,0
(91,4)
33,9
(93)
37,0
(98,6)
37,2
(99)
42,0
(107,6)
36,0
(96,8)
38,9
(102)
39,0
(102,2)
41,8
(107,2)
39,6
(103,3)
37,0
(98,6)
31,6
(88,9)
42,0
(107,6)
Максимум, °C (°F) 21,7
(71,1)
22,9
(73,2)
23,4
(74,1)
23,4
(74,1)
23,9
(75)
25,0
(77)
25,6
(78,1)
26,7
(80,1)
26,7
(80,1)
26,7
(80,1)
25,0
(77)
22,2
(72)
24,4
(75,9)
Просек, °C (°F) 17,4
(63,3)
18,4
(65,1)
19,2
(66,6)
19,5
(67,1)
20,0
(68)
21,0
(69,8)
22,0
(71,6)
22,8
(73)
23,0
(73,4)
22,5
(72,5)
21,0
(69,8)
18,2
(64,8)
20,4
(68,7)
Минимум, °C (°F) 13,2
(55,8)
13,9
(57)
15,0
(59)
15,6
(60,1)
16,1
(61)
17,1
(62,8)
18,4
(65,1)
18,9
(66)
19,4
(66,9)
18,3
(64,9)
17,1
(62,8)
14,3
(57,7)
16,4
(61,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 8,5
(47,3)
8,8
(47,8)
10,0
(50)
10,0
(50)
11,0
(51,8)
11,1
(52)
10,0
(50)
13,0
(55,4)
12,0
(53,6)
9,0
(48,2)
8,0
(46,4)
7,2
(45)
7,2
(45)
Количина падавина, mm (in) 2
(0,08)
1
(0,04)
1
(0,04)
1
(0,04)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
2
(0,08)
10
(0,39)
2
(0,08)
3
(0,12)
10
(0,39)
33
(1,3)
Дани са падавинама 2 1 1 1 1 0 0 2 3 2 2 2 17
Релативна влажност, % 65 66 68 70 71 73 76 76 76 74 71 66 71
Сунчани сати — месечни просек 260 237 288 279 291 276 259 250 254 255 241 227 3.117
[тражи се извор]

Флора и фауна

уреди

Као и већина подручја у Западној Сахари, предео у Дахли и њена околина имају изузетно слабу вегетацију, јер је тло прекривено песком Сахаре. Међутим, за разлику од копна, воде мора су веома богате. Због повољних фактора воде су богате рибом, што привлачи велики број птица. Због ових ставки, постојао је предлог Унеска за оснивање Националног парка Дахла на подручју града.[12]

Птице

уреди

Дахла и Синтра залив места су где зиме проводи велики број врста птица, посебно морске птице.[13] Ружичасти фламинго је једна од најпознатијих врста птица у региону. Неке од осталих птица које настањују подручје Дахле су: пеликан, велики вранац, Chroicocephalus genei, Ichthyaetus audouinii, Larus fuscus, remopterix nigriceps, Ammomanes cinctura, мала чигра, велика чигра, дугокљуна чигра, Oenanthe leucura, Egretta gularis , белонокта ветрушка, Spilopelia senegalensis, Clamator glandarius, мала чиопа, Ptyonoprogne fuligula, Spiloptila clamans, лапонска муљача, Bubo ascalaphus и Fulica cristata.[14][15][16]

Редови попут Geronticus и Turniciformes су доста ретке данас на овом подручју.

Неколико врста као што су Passer luteus, Melierax metabates, Columba guinea, Streptopelia decipiens, плаволеђа мишјакиња, Mirafra cordofanica, Hirundo lucida, Lamprotornis pulcher, степски орао, Numenius tenuirostris, Grus virgo, Ardeotis arabs, Torgos tracheliotos, мисирка и ној су локално ретке врсте или повремени посетиоци подручја.

Сисари

уреди

Сисари су мање разнолики од птица, а пописане врсте укључују рипелову лисицу, пустињску лисицу, каракала, хијену, камилу, газеле, адакс антилопе, зеца, јежа, великог пешчаног пацова, Jaculus jaculus, слепе мишеве и друге.

Мирна и заштићена вода залива Дахла некада је била идеално станиште за разне врсте морских сисара. Већина њих као што су средоземна морска медведица и китови (углавном северноатлантски арктички кит) нестали су због риболова.[17] Са друге стране, врста морска медведица показје опоравак, око полустрва Рас-Нуадибу, где их има у највећем броју на читавом свету.[18]

Данас у заливу Дахла постоје врло мале групације делфина и они су једини морски сисари на овом подручју који су често виђени, укључујући повремене посете кита убице.[19][20][21][22][23]

Гмизавци и остале животиње

уреди

Осим сисара овде су присутне ограничене врсте водоземаца и зглавкара, укључујући гуштере, смукуље и врсту Euscorpius flavicaudis. Морске корњаче такође су присутне у овом пределу.[24]

Веће врсте риба као што су Epinephelinae, лубин и Sciaenidae насељавају воде Дахле дуж обала. Воде Дахле и Синтра залива су место мрешћења сардина.[25]

Градови побратими

уреди

Списак градова са којима је Дахла склопила братство и успоставила сарадњу:[26][27][28][29]

Држава Град
  Шпанија   Алхесирас
  Шпанија   Алмерија
  Шпанија   Кадиз
  Шпанија   Алаурин де ла Торе
  Француска   Креј
  Нигерија   Мина
  Нигерија   Тринидад
  Шпанија   Тарифа
  Перу   Тарапото

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „POPULATION LÉGALE DES RÉGIONS, PROVINCES, PRÉFECTURES, MUNICIPALITÉS, ARRONDISSEMENTS ET COMMUNES DU ROYAUME D’APRÈS LES RÉSULTATS DU RGPH 2014” (на језику: арапски и француски). High Commission for Planning, Morocco. 8. 4. 2015. Приступљено 29. 9. 2017. 
  2. ^ „FIS - Noticias en Breve - EN BREVE - La flota de arrastre del Golfo de Cádiz vuelve este martes a faenar tras 45 días de parada biológica”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2020. г. Приступљено 26. 09. 2018. 
  3. ^ Dr. Pedro González de la Fe. „EVOLUCIÓN DE LA ACTIVIDAD DE LA FLOTA PESQUERA CON BASE EN CANARIAS EN EL BANCO SAHARIANO DESDE LOS ACUERDOS – TRIPARTITOS DE 1975 HASTA LA ACTUALIDAD” (PDF). Приступљено 19. 12. 2014. 
  4. ^ McKenna, A. (2011), McKenna A., ур., The History of Northern Africa (book), The Rosen Publishing Group, стр. 167, Приступљено 19. 12. 2014 
  5. ^ а б в г д ђ Oysters Are Served with Politics in the Disputed Western Sahara - MUNCHIES
  6. ^ Graham. 2014. Surf Dakhla Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2018). Mowgli Adventures. Приступљено 20 December 2014
  7. ^ Hot spots: what's new in the Middle East | Travel | The Guardian
  8. ^ Kosmoenergy
  9. ^ „Клима у Дахли” (PDF). Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure. Приступљено 16. 6. 2016. 
  10. ^ „Climate: Dakhla”. AmbiWeb GmbH. Приступљено 16. 6. 2016. 
  11. ^ „STATIONSNUMMER 60096” (PDF). Ministry of Energy, Utilities and Climate. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 16. 6. 2016. 
  12. ^ HELIOPHORA. WILDLIFE Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2018). Retrieved on December 20. 2014
  13. ^ Rufino, R.; Neves, R.; Pina, J. P. (1998). „Wintering waders in Dakhla Bay, Western Sahara” (PDF). Wader Study Group Bulletin. 87: 26—29. Приступљено 26. 12. 2014. 
  14. ^ Punkbirder (Team Desert Storm). 2010. Western Sahara January 2010 Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2018). Retrieved on December 20. 2014
  15. ^ Smith S. 2014. 11 Feb 14 – Some Colour Ringed Audouin's Gulls. Retrieved on December 20. 2014
  16. ^ Smith S.. 2014. 10 Feb 14 – Back On The Road To Nowhere. Retrieved on December 20. 2014
  17. ^ Climate impacts on transocean dispersal and habitat in gray whales from the Pleistocene to 2100 | Request PDF
  18. ^ Johnson, M. W.; Karamanlidis, A. A.; Dendrinos, P.; Larrinoa D.F.P.; Gazo, M.; González, M. L.; Güçlüsoy, H.; Pires, R.; Schnellmann, M., Mediterranean Monk Seal Fact Sheet, The Monachus Guardian, Приступљено 19. 12. 2014 
  19. ^ Notarbartolo di Sciara G.; Politi, E.; Bayed, A.; Beaubrun, P. C. & Knowlton, A. (1998). Donovan P.G.; et al., ур. „A Winter Cetacean Survey off Southern Morocco, With a Special Emphasis on Right Whales” (PDF). The annual report of the International Whaling Commission.48: 547—551. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 10. 2013. г. Приступљено 19. 12. 2014. 
  20. ^ WAEREBEEK, V. K.; ANDRE, M.; SEQUEIRA, M.; MARTIN, V.; ROBINEAU, D.; COLLET, A.; NDIAYE E.P.V. „Spatial and temporal distribution of the minke Whale, Balaenoptera acutorostrata (Lacépede, 1804), in the southernnortheast Atlantic Ocean and the Mediterranean Sea, With reference to stock identity” (PDF). J. CETACEAN RES. MANAGE. l(3): 223—237. Приступљено 21. 12. 2014. 
  21. ^ Walsh, D. (2006), Sei Whale, Greenpeace, стр. the DaveWalshPhoto.com, Архивирано из оригинала 08. 12. 2012. г., Приступљено 19. 12. 2014 
  22. ^ White, R. (2013), At Sea, from Senegal to Western Sahara – Apr 17, 2013 – National Geographic Explorer, the Lindblad ExpeditionsNational Geographic, Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г., Приступљено 19. 12. 2014 
  23. ^ EXPÓSITO G C.; QNINBA, A. (2010). „Observations de Tortues, d’Oiseaux et de Mammifères marins au large des côtes atlantiques marocaines durant l’automne 2010” (PDF). Bulletin de l’Institut Scientifique, Rabat, section Sciences de la Vie, 2010, n°32 (2): 129—132. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2015. г. Приступљено 27. 2. 2015. 
  24. ^ Tiwari, M.; Aksissou, M.; Semmoumy, S.; Ouakka, K. (2006). „Sea Turtle Surveys in Southern Morocco (Plage Blanche – Porto Rico) in July 2006” (PDF). A Report to the Institut National de Recherche Halieutique, Casablanca, Kingdom of Morocco. 
  25. ^ „Fishery Audit Report Checklist” (PDF). Associazione Friend of the Sea. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 7. 2014. г. Приступљено 27. 12. 2014. 
  26. ^ Ayuntamiento de Almería (ed.). «Ciudades Hermanadas»
  27. ^ Información sobre hermanamiento de ciudades ofrecida por la Comisión Europea
  28. ^ Firmado hermanamiento entre Dajla y Trinidad, capital del Departamento de Flores (Uruguay)
  29. ^ El alcalde de Tarifa firma un convenio turístico con la ciudad marroquí de Dakhla

Спољашње везе

уреди