Дечанско питање (књига)

Дечанско питање је стручна монографија Душана Т. Батаковића, објављена 1989. године у издању Просвете из Београда.[1]

Дечанско питање
Корице књиге Дечанско питање, 2007. година
Настанак и садржај
АуторДушан Т. Батаковић
ЗемљаСФР Југославија
ЈезикСрпски
Жанр / врста деластручна монографија
Издавање
ИздавачПросвета
Датум1989.

О аутору

уреди

Душан Т. Батаковић (1957—2017) је био историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ, некадашњи амбасадор у Грчкој, Канади и Француској, саветник председника Србије, члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије, шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу.[2] Био је члан Светске академије уметности и науке, са седиштем у Цириху, потпредседник светске Асоцијације за балканолошке студије са седиштем у Букурешту, председник Националног комитета AIESEE за Србију.[3]

Завршио је студије историје на Филозофском факултету 1982. и магистрирао 1988, а докторирао је 1996. године на Сорбони у Паризу.[3]Батаковић је аутор, коаутор и приређивач двадесетак књига и преко 170 чланака и студија на српском, француском и енглеском језику. Књиге су му превођене на руски, румунски, корејски и албански језик. За заслуге у научном раду одликован је француским орденом Академске палме у рангу официра (2010).[3]

О књизи

уреди

Монографија Дечанско питање се бави о важном дипломатском питању с почетка 20. века, о спору насталом око Манастира Дечана. Аутор је узорном, детаљном анализом појава и личности, осветлио све појаве сукоба руских калуђера из скита Св. Јована Златоустог у Св. Гори, са народом у Метохији и српским свештенством у епархији раско-призренској. Тај сукоб је, потом прерастао у дипломатски спор између Краљевине Србије и царске Русије.[4]

Дечанско питање је темељна историјска књига, писана у сврху истине и само истине, али као последица одбране Косова и Метохије, за спас Србије и сопствене душе.[5]

У првом поглављу књиге који носи назив Високи Дечани аутор је цитирао Мирјану Шакоту (Манастир Дечани, 1978, Београд):

У уводним поглављима књига хронолошки прати живот дечанског братства, у збивањима која су након Источне кризе (1875—1878) одређивала и судбину манастира и народа у Старој Србији, да би потом детаљније били испитани догађаји из историје манастира који су проузроковали долазак руских калуђера у Високе Дечане. У другом делу, развој самог дечанског питања аутор је приказао у три проблемске равни, у три догађајна слоја: на дипломатском плану, на терену - у самој Метохији, и преко одјека у Србији.[6]

Најзначајнија грађа која је аутору послужила за настанак ове књиге је пронађена у фондовима Министарства иностраних дела Краљевине Србије, посебно у фондовима политичког и просветно-политичког одељења, конзулата у Приштини и цариградског посланства, Архиву Југославије, Архиву Српске академије наука и уметности. Послужила је потом и невелика грађа из самог манастира Високи Дечани. Коришћена је и руска грађа која се налази у фонду Министарства иностраних дела Краљевине Србије, Архиву Србије, Архиву манастира Хиландара на Светој Гори, Државни архив у Бечу, Дипломатски архив Министарства иностраних спољних послова Француске у Паризу. Ту су и оригинални дневници руских калуђера, зборници домаће диплонматске грађе, београдска штампа тог периода, итд.[6]

Монографија Дечанско питање је рађена у оквиру научног пројекта у Историјском институту у Београду, настала из магистарског рада који је под насловом Дечанско питање 1903-1911. одбрањен 29. априла 1988. године на Филозофском факултету у Београду.[6]

Садржај

уреди

Књига садржи следеће целине и поглавља:[6]

  • Високи Дечани
    • Култ светга краља
    • У раздобљу националне обнове
  • Између Арбанаса, Порте, Србије и Аустро-Угарске
    • Арбанашка лига
    • Арбанаси под заштитом султана
    • Дипломатска акција Србије
    • Превласт утицаја Аустро-Угарске
    • Сукоб интереса Аустро-Угарске и Србије
  • Криза у манастиру
    • Јоаникије
    • Акција митрополита Нићифора
    • Опсада Дечана
    • Руско посредовање
    • Предаја управе руским калуђерима
    • Замисао о довођењу руских келиота у Дечане
    • Преговори и склапање уговора
    • Почетак рада руских келиота у Дечанима
  • Отварање српско-руског спора
    • Споразум Грујић-Зиновјев
    • Непосредни преговори с руским калуђерима
    • Хиландар и питање скита
    • Званични српско-руски преговори
    • Одјек у Србији
    • Питање одговорности
    • Дебата у Скупштини
    • Одбрана Светислава Симића
    • Апел владике Саве Дечанца
    • Метохија - тежиште сукоба
    • Заоштравање сукоба
    • Став митрополита Нићифора
    • Проруска агитација у Пећкој нахији
    • Сукоби и насиља
    • Предлози конзула Тухолке
    • Митрополитове иницијативе
  • У склопу нових односа на Балкану
    • Покушај смењивања руског игумана
    • Понуда Арбанаса
    • Притисци руске дипломатије
    • Предлог Стојана Новаковића
    • Иницијатива Милана Ракића
    • Дечанска комисија
    • Гледиште српске владе
    • Руски одговор
    • Сведочење Гаврила Дражића и нова кампања
    • Одбрана Јована М. Јобвановића
    • Неспоразуми и несугласице

Оставка митрополита Нићифора

  • Епилог
  • The Dečani Question
  • Закључак
  • Прилози
    • 1. Попис братства Високих Дечана
    • 2. Мемоар Саве Дечанца о Високим Дечанима 1890. године
    • 3. Представка жичког епископа Саве о Високим Дечанима 1909. године
    • 4. Дечани у Великом рату - један извештај
    • 5. Извештај Косте Пећанца о ослобађању Метохије 1918. године

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Дечанско питање”. plus.cobiss.net. Приступљено 16. 6. 2023. 
  2. ^ „Preminuo Dušan Bataković”. rts.rs. Приступљено 16. 6. 2023. 
  3. ^ а б в „Душан Батаковић”. prometej.rs. Приступљено 16. 6. 2023. 
  4. ^ „DEČANSKO PITANJE”. makart.rs. Приступљено 16. 6. 2023. 
  5. ^ „Dečansko pitanje”. knjizara.com. Приступљено 16. 6. 2023. 
  6. ^ а б в г д Батаковић, Душан Т. (1989). Дечанско питање. Београд: Просвета. стр. 5—22, 327—331, 353—355. 

Спољашње везе

уреди