Драган Димчић (Београд, 24. децембар 1967) је филмски монтажер, професор на Факултету драмских уметности у Београду и аутор из области филмске монтаже и филма.

Драган Димчић
Професор Драган Димчић
Датум рођења(1967-12-24)24. децембар 1967.(56 год.)
Место рођењаБеоград

Биографија уреди

Драган Димчић је завршио Факултет драмских уметности у Београду. Дипломирао је 2001. године на Катедри монтаже, а титулу Магистра вишемедијске уметности стекао је 2009. године на Универзитету уметности у Београду.[1]

На матичном факултету је запослен од 2010. године, прво у звању Асистента, затим од 2013. године Доцента, а од 2018. је Ванредни професор на Катедри монтаже.[1]

 
Катедра монтаже - Наставни кадар Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду, 2015

Предавачка делатност уреди

  • Предавач је на Факултету драмских уметности на предметима: Симултана монтажа, Монтажа алтернативних филмских форми, Монтажа и језик нових медија;
  • Руководилац је студијског програма Дигитална уметност на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности и предавач на предмету Дигитални видео;
  • Предавач је на предмету: Технике и технологије израде вишемедијског дела, студијског програма Вишемедијска уметност на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности;

Конференције, научни скупови, предавања за јавност и текстови уреди

Драган Димчић је учесник и предавач на разним конференцијама и манифестацијама. Неке од њих су:

  • Будућност уметничког образовања и истраживања пред изазовима дигиталног окружења – конференција (Ректорат Универзитета уметности у Београду, 2020)[1][2]
  • Филм и књижевност – научни скуп, учесник са темом: Монтажне технике Вилијама С. Бароуза у романима "Нежна машина", "Признаница која је експлодирала" и "Нова Експрес"[1] (Институт за књижевност и уметност 2930. новембар 2018)[3]
     
    Катедра монтаже Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду - Професор Драган Димчић са студентима
  • Од 2020. до 2021. је одржао низ предавања и разговора о односу филма и нових медија под називом: FilmStation (теме: Видео игре, Виртуална реалност и Трансмедијско приповедање, Стереоскопски филм, Фотографија и филм есеј, Монтажа-колаж-мозаик) у Дому културе студентски град, Београд).[1][4]
  • 2021. године је био учесник GEECT конференције: A Perfect  Film  Editor, Lodz  Film School, у Пољској.

Аутор је неколико текстова о филму:

  • Увод у фаунд футиџ филм (Зборник Фаунд футиџ, Алтернативе филм-видео, Београд 2010);
  • Лажни документарац (Зборник ФДУ 25-26, Београд 2014.)

Написао је поговоре за књиге:

Писац је рецензије за књигу:

  • Записи у светлости – генеалогија јапанског експерименталног филма аутора Марка Грубачића у издању Филолошког факултета и ДКСГ (2020).

Такође је у својству предавача, гостовао и у другим градовима Србије, а у Загребу је на Академији ликовних умјетности одржао предавање: Умјетност филмске монтаже, 2019. године.

Повремено је сарадник на платформи: Ремаркер – Задовољство у тексту.[5][6]

Књиге уреди

  • Коаутор је практикума за лабораторијске вежбе из предмета Видео продукција, Драган Димчић, Владимир Церић: Видео продукција - практикум за лабораторијске вежбе, интерно издање Високе школе електротехнике и рачунарства, Београд 2008. [7]
  • Између светова – филмови Николаса Роуга (Nicolas Roeg), Теренса Малика, Дејвида Линча, Дејвида Кроненберга и Алехандра Ходоровског, Дом културе Студентски град, Београд 2018.
  • Заједно са професором Миодрагом Медиговићем, превео је књигу: Изабрани дублови - Филмски монтажери о филмској монтажи – Винсента Лобрутоа, Факултет драмских уметности, Београд 2014.[7]

Филм, мултимедија и театар уреди

  • On the way seeking... (2003) театарски пројекат у режији Ирене Ристић, монтажа видео сегмента;
  • Сага (2006) театарски пројекат у режији Ирене Ристић, монтажа видео сегмента;
  • Претпоставка невиности (2018) дугометражни играни филм у режији Јелене Марковић, супервизор монтаже;
  • Quest for Vinca (2022), документарни филм у режији Владимира Јакшића и Бенџамина Елиота, супервизор монтаже.
  • Мистерија Мерион Парка (2022.), аутор видео рада приказаног на  6. међународном Тријеналу проширених медија УЛУС-а, Павиљону Цвијета Зузорић и Кинотеци (2022.).
  • Мавена (2022.), филм есеј у режији Андрије Лекића, монтажер.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е „мр Драган Димчић | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-12-01. 
  2. ^ „Одржана Конференција “Будућност уметничког образовања и истраживања пред изазовима дигиталног окружења”, 5-6. новембар 2020. « Универзитет уметности у Београду”. Приступљено 2022-12-01. 
  3. ^ „Институт за књижевност и уметност | Новости”. www.ikum.org.rs. Архивирано из оригинала 01. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-01. 
  4. ^ „Годишњи извештај ФДУ 21-22” (PDF). 
  5. ^ Cerić, Vladimir (2021-11-19). „Zadovoljstvo u tekstu - Spice boys”. Remarker (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-01. 
  6. ^ Srbljanović, Biljana (2019-05-10). „Jesi li za čaj”. Remarker (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-01. 
  7. ^ а б „:: Висока школа електротехнике и рачунарства, Београд”. www.viser.edu.rs. Приступљено 2022-12-01. 

Спољашње везе уреди