Душан Глумац (Клокочевик, тада у саставу општине Трњани, 1899Петриња, 1980) био је филозоф и универзитетски професор.

Душан Глумац
Лични подаци
Датум рођења(1899-10-17)17. октобар 1899.
Место рођењаКлокочевик, Аустроугарска
Датум смрти24. јул 1980.(1980-07-24) (80 год.)
Место смртиПетриња, СФР Југославија
НаградеОрден Св. Саве 4. степена

Биографија уреди

Душан Глумац је рођен од оца Јована (економ) и мајке Ефимије рођене Вукотић. Основну школу уписује у Винковцима 1905. и завршава је 1910. Затим уписује гимназију у Винковцима 1910. коју завршава и полаже испит зрелости 1918. У школској 1918/1919. години ступио је у Српску православну богословију у Сремским Карловцима. Богословију завршава школске 1920/1921. Богословију завршава 24. јуна 1921. и одмах 29. јуна упућује молбу Светом архијерејском синоду да му додели стипендију којом би могао наставити студије из области Старог Завета и јеврејског језика у западној Европи. Док је чекао стипендију, уписао је Правни факултет Универзитета у Загребу где је и положио први државни испит.

Синод није услишио молбу о стипендији, па је био принуђен да у Немачку оде и борави о трошку свога оца. У Немачкој уписује Филозофски факултет Универзитета у Берлину.

После одслушана три семестра прелази на Филозофски факултет Универзитета у Лајпцигу, који је у то доба био један од водећих центара за изучавање Старог Завета и јудаистике. У Лајпцигу је 24. јула 1925. одбранио докторску дисертацију под насловом „Schaufäden (Sisith) und Gebetsriemen (Tephillin) bei den Juden – Кецеље за молитву и молитвени каиш (запис) код Јудеја“ код професорâ Хаса, Цимерна и Фасмера. Промовисан је за доктора филозофије 5. августа 1925. године.

По повратку из Немачке, Савет Богословског факултета Универзитета у Београду, на седници одржаној 18. октобра 1925, изабрао је др Душана Глумца за асистента при Катедри Свето Писмо Старог Завета, за предмет библијске историје са археологијом, а 4. јуна 1926. изабран је за доцента на предмету старојеврејски језик. Све до окупације предавао је на Богословском факултету, са којег је удаљен 1941. године и пензионисан као непожељан. После ослобођења, негде крајем 1945, изабран је за редовног професора на Катедри за Свето Писмо Старог Завета. Професор Глумац 1945. постаје продекан, а 1948. године декан Богословског факултета Универзитета у Београду. Неколико година после избацивања Богословског факултета са Универзитета Глумац прелази на Филозофски факултет Универзитета у Београду на Катедру за археологију (1955), где је предавао као редовни професор до пензионисања.

У време када су комунисти дошли на власт у Србији, икона-слика Уроша Предића Свети Сава благослови Српчад је избачена из Ректората Београдског универзитета. Душан Глумац је то видео и доноси је на Богословски факултет СПЦ.[1]

Носилац је ордена Светог Саве 4. степена. Познавао је једанаест језика и то од живих: немачки, руски, чешки, бугарски, француски, енглески, као и старе: јеврејски, арамејски, сиријски, грчки и латински.

Умро је 24. јула 1980. у Петрињи, а сахрањен је 26. јула у селу Клокочевику код Славонског Брода, у својој задужбини - капели, која је срушена у новембру 1991. године.1980. године. Своју приватну библиотеку завештао је Богословском факултету.

Заступао је Српску православну цркву на многим конференцијама и у оквиру многобројних делегација. Писао је много и веома стручно. Осим оригиналних научних дела значајан је и његов превод дела Јудејски рат Јосифа Флавија. У коауторству с професором Станојем Станојевићем написао је Свето писмо у нашим старим споменицима. Својим прилозима је учествовао у енциклопедији Свезнање издатој у Београду 1937. у којој је обрадио теме из области митологије, историје религије и теологије. Снагом научног талента и озбиљношћу приступа Глумац је у извесној мери утро пут научном истраживању Библије у српској теолошкој средини.

Аутор је и других књига и студија попут Граматике старојеврејског језика, Српске задужбине у Палестини, Стари јеврејски рукописи са обале Мртвог мора, Староегипатско учење о речи — логосу. Био је сведок инцидента на Вису 1937., када је група чешких православаца, предвођена владиком Гораздом, требала бити угошћена од православаца са Виса, али их је римокатоличка руља, насиљима у томе спречила. Православни су их дочекали звоњавом звона са православне цркве Св. Кирила и Методија (коју касније руше нацисти и комунисти), а неки индоктринирани католици су бацали камење на брод.[2]

Галерија уреди

Библиографија: уреди

  • „Mittelnächtliches Gebet“, 1925 (F. Delitsch)
  • „Пропаст Ниниве“, Гласник Патријаршије VI (1925) број 4, 60
  • Benzinger Ј., Hebra’fsche Archaologie III Aufl. Leipzig 1927, Богословље III (1928) 4, 312-316 (приказ)
  • Kalt Edm., Biblische Archaologie, Freiburs im Br. 1924, Богословље III (1928) 2, 157-159 (приказ)
  • „Брак и социјални положај жене код Јевреја“, Богословље II (1927), 2, 8-91; 4, 259-270; III (1928), 2, 81-99; 3, 161-168; 4, 241-251; IV (1929), 3, 189-203; 4, 271-284; V (1930), 1, 29-43; 2, 89-111.
  • Manojlović G., Povijest staroga Orijenta I, Zagreb 1923, Богословље IV (1929) 3, 247-252 (приказ)
  • „Пасха“, Богословље V (1930), 3, 169-179; 4, 271-277; VI (1931), 1, 1-25.
  • „О Талмуду“, Богословље VI (1931), 3, 173-190; 4, 255-268; VII (1932), 2, 142-154.
  • Нури Хаџић O., Мухамед и Коран. Културна историја Ислама I, Београд 1931, Богословље VII (1932) 3, 261-276 (приказ)
  • Fliebig P., Der Talmud, Leipzig 1929, Богословље VII (1932) 2, 177-180 (приказ)
  • „Талмудски трактат о пасхи (ПЕСАХИМ)“, Богословље VIII (1933), 1, 1-30.
  • "Свети Иринеј Сремски", Београд 1933, 15. стр.
  • Oberški J., Ocena: Д. Глумац, Социјални положај жене код старих Јевреја (Bogoslovska smotra XXI (1933) 1, 94), Богословље VIII (1933), 2, 184-187
  • "Да ли је Христова последња вечера била пасхална?", Богословље VIII (1933), 2, 97-109; 3, 189-198; 4, 289-302.
  • „Јосија, цар Јудин и Асирци“, Богословље XI (1936), 2, 129-146; 4, 317-336; XII (1937), 2, 113-127; 3-4, 211-226; VIII (1938), 1, 3-14; 2, 89-98; 3-4, 181-193; XIV (1939), 1, 1-14; 2, 97-103; 3-4, 295-305.
  • Поповић Ј Сп., Догматика Православне цркве (Православна филозофија истине) II: Богочовек и његово дело (Христологија и Сотериологија), Београд 1935, Богословље XI (1936) 2, 423-428 (приказ)
  • Алкалај А., Мојсије, Београд 1938, Богословље XIII (1938) 2, 172-180 (приказ)
  • Граматика старо-јеврејског језика, Београд 1939.
  • „Књиге псалама. Псалам 1“, Богословље XV (1940), 3-4, 232-248.
  • "Pravoslavna ali rimska cerkev" S.L. 1944, 16. str.
  • "Српске задужбине у Палестини", Гласник СПЦ 1946, бр. 10-11-12, 239-255
  • "Најстарији документ антисемитизма", Зборник Богословског факултета I, (1950), 41-54
  • „Књига псалама. Псалам 2. Псалам 3“, Зборник Богословског факултета II (1951), 49-88.
  • "О односима православне цркве са англиканском и њезиној хиротонији", Зборник Богословског факултета II (1951), 433-494.
  • „Књига псалама. Псалам 4“, Зборник Богословског факултета III (1952, 1954), 47-62.
  • Библијска археологија, Београд 1954.
  • „Zu Psalm II 11-12 ‛Vegilu-naphlu’“, Festschrift für Dr. D. Hamilcar Alivisatos, Athen 1957.
  • „Стари јеврејски рукописи са обале Мртвог мора“, Летопис Матице српске, 382, 1958, свеска 2-3, август-септембар, Нови Сад, 153-170.
  • "Екхнатонов рељеф у Земуну" Зборник Филозофског факултета VII-1 (1963) 21-28.
  • "Хорус и његове очи", Зборник Филозофског факултета VIII (1964) 29-35
  • "Староегипатско учење о речи-логосу", Зборник Филозофског факултета IX-1 (1967) 1-18.
  • "О једној загубљеној икони манастира Гргетега", Гласник СПЦ, авг. 1967, 170-174.
  • "Нешто о животу Наума Охридског", Зборник Филозофског факултета X-1 (1968) 129-138.
  • "О времену монашења Константина Солунског и рукоположењу Методија за свештеника", Зборник филозофског факултета XII-1 (1974) 227-24
  • + Протођакон др Милош Ердељан, Богословље XX (XXXV) 1976. 1 и 2, 4-5

Референце уреди

  1. ^ Православље, бр.1322, 15. април, 55 година Православља - новина Српске Патријаршије. Београд: СПЦ. 2022. стр. 34. 
  2. ^ Православље, бр.1283, 1. септембар, Спомен на четрдесетогодишњицу пресељења у вјечност др Душана Глумца. Београд: СПЦ. 2020. стр. 44, 45. 

Литература уреди

  • Драган Милин: ???, Богословље, 1980, стр. 23—26.
  • Родољуб Кубат, Душан Глумац старозаветник и археолог, Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати књ. 5 (2010), стр. 104–110