Википедија

Црква Свете Тројице у Клокочевику

Црква Свете Тројице у Клокочевику је минирани српски православни храм који је два пута рушен. Припада славонско-пакрачком владичанству. Поред храма се налазила и капела (старија од новијег храма) коју је подигао Душан Глумац и у којој је сахрањен. Од капеле су, након минирања 1991. остали само темељи.

Црква Свете Тројице у Клокочевику
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија пакрачко-славонска
Српска православна црква
Оснивање1756. (старији храм), 1988. (новији храм)
ОснивачЛокални српски православни народ
МестоКлокочевик, општина Гарчин код Славонског Брода
ДржаваХрватска

Историја уреди

 
Дочек новоизабраног српског православног владике пакрачко-славонског Лукијана Пантелића у Клокочевику, љето 1985. Лијево се види дио парохијског дома, који је миниран заједно са новом црквом и капелом 1991.

Игњат Алојзије Брлић (српска католичка породица из Брода), у својој другој књизи „Успомене на стари Брод” на страни 22. пише, у дијелу „Православна црква и обћина”, и о Клокочевику: „…Ну покрај тога може се поуздано тврдити, да је било у Броду и околици православних житељах још из старијег доба, јер су православни већ г. 1524. Василија I… за своје епископе са сиедиштем у Пожеги имали… у то доба подпадали су православни у Броду под парокију у Клокочевику, а гробље им је било у Трњаних т.ј. на брежуљку код Трњаних, крај цесте идућ из Брода. Тек око године 1780. када се је православно житељство у Броду знатно помножало, добили су гробље према изтоку преко канала Глоговице преко пута од католичког гробља, гди се и данас налази.”

Душан Кашић је записао да је Клокочевик био насељен Србима или још у турско вријеме, или непосредно након изгона Турака. Око 1700. године Срби ce налазе у Трњанима, Клокочевику, Кордушевцима, Шушњевцима, Врховини, Јежевику, Селни и Зденцима. Половином 18. вијека у Клокочевику ce налазило 25 српских кућа, a 1759. има у селу 42 српске куће и парохијска дрвена црква Свете Тројице. У селу je 1755. године била и римокатоличка црква и капела (и данас постоји новоизграђена католичка капелица) са 20 домова . Тек у 19. вијеку досељавањима су ојачала и католичка и православна насеља у овом крају. Католици су долазили најприје из Лике, касније из Далмације и Загорја, a православни из Лике и Баније. Тако је број Срба до 1929. године порастао, те је те године Клокочевик имао 137 српских домова, Врховина 18, Јежевик 17, Кордушевци 30, Трњани 58, Шушњевци 30, Селна 14, Пољаница 13. Клокочевичку цркву су 1941. срушиле усташе. Ha парохијском гробљу саградио је нову капелу 1960. универзитетски професор др Душан Глумац, син овог краја.[1]

Православна црква Свете Тројице подигнута је у периоду од 1756. до 1760. године. Током Другог свјетског рата срушиле су је до темеља хрватске усташе.[2][3] Том приликом страдао је иконостас, црквени предмети, богослужбене књиге и архива. Послије рата, професор Богословског факултета СПЦ Душан Глумац, који је рођен у Клокочевику, подигао је своју задужбину (гдје је и сахрањен), капелу, поред које је 1988. године изграђена и нова црква. Нови храм је освештан од тадашњег славонског владике Лукијана Пантелића 31. јула 1988. године.[4]

Оба сакрална објекта су минирана у новембру 1991. године, од стране католичких великохрватских терориста, изван ратних операција. Рушевине нису уклоњене ни до данас (крај 2022)[5].

Парохија Клокочевик је крајем 19. вијека била парохија IV разреда са селима: Врховина, Гарчин, Задубравље, Јешевик, Кордушевци, Пољанци, Селна, Трњани и Шушњевци.[6] До избијања рата 90.-их година 20. вијека у њој је служио свјештеник Петар Параклис (од народа називан поп Перо), заслужан за изградњу новијег храма. Он је служио литургије и у храму у Трњанима. Почетком рата са породицом одлази у Србију.[7] Прије њега, парохијски свјештеник у Клокочевику и Трњанима је био Лазар Хаџић (од народа називан поп Лазо). У црквеној порти је постојао и парохијски дом који је срушен 1991., а на његовим темељима славонско владичанство опет подиже нови парохијски дом.

Галерија уреди

  •  
    Освећење новије цркве. Недјеља 31. јула 1988. Десно је Петар Параклис, заслужан за изградњу овог храма (има црвени појас).
  •  
    Освећење новије цркве. Недјеља 31. јула 1988. Десно, у наранџастим одеждама је архимандрит Бенедикт (Јован) Ананић. Родом је из Трњана, а пред крај живота је био у манастиру Врднику. Сахрањен је у Платичеву.
  •  
    Освећење новије цркве. Недјеља 31. јула 1988.
  •  
    Освећење новије цркве. Недјеља 31. јула 1988.
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    Унутрашњост капеле коју је подигао др Душан Глумац. Крштење из 1980. Свештеник који крштава је Лазар Хаџић.
  •  
  •  
    Дио унутрашњости некадашње капеле.
  •  
    Капела на дан освећења цркве, 31. јула 1988. Служила је до изградње новије цркве 1988. за богослужбене потребе (Литургије, крштења, вјенчања...)
  •  
    Остатак пода миниране (1991.) капеле из 1960., поред које је изграђена нова црква 1988., такође минирана 1991. Др Душан Глумац је изградио ову капелу, а испод ње је и сахрањен.
  •  
  •  
    Мртвачки сандук др Душана Глумца испод његове задужбине, капеле у Клокочевику.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Кашић, Душан (1988). Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији (PDF). Загреб. 
  2. ^ Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, репринт издање, поглавље: Терор и католичење. Загреб, Београд: Нова књига. стр. 694. 
  3. ^ Архијерејска намјесништва. 
  4. ^ Светосавско Звонце, бр. 6., Задужбинарство, Власт у рукама. Београд: СПЦ. 1988. стр. 179. 
  5. ^ Гугл мапе, зидине миниране (новије) српске православне цркве у Клокочевику. 
  6. ^ Шематизам православне српске епархије пакрачке за годину 1898. Епархија пакрачка. 1898. 
  7. ^ Парох Црквене општине уровачко-кртиначке. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Свете_Тројице_у_Клокочевику&oldid=27420818”