Отворите главни мени

Евгеније (световно Јевтимије Јовановић, Голубинци код Старе Пазове, 19. фебруар 1802Карловац, 14. септембар 1854) био је епископ Српске православне цркве на престолу горњокарловачких владика.

Евгеније Јовановић
Евгеније Јовановић.jpg
Евгеније Јовановић
Датум рођења(1802-02-19)19. фебруар 1802.
Место рођењаГолубинци код Старе Пазове
Хабзбуршко царство
Датум смрти14. септембар 1854.(1854-09-14) (52 год.)
Место смртиКарловац
Хабзбуршко царство

БиографијаУреди

Епископ горњокарловачки Евгеније је рођен као Јевтимије Јовановић 19. фебруара 1802. године у сремском селу Голубинцима од родитеља Григорија "компанијског шнајдера"[1] и Ангелине Бошњаковић (прозвани Нинковић). Школу је учио у родном месту и немачку у Старом Сланкамену, а гимназију у Сремским Карловцима. Гимназију и богословију завршио је са одличним успехом и постављен за учитеља у Сремским Карловцима, а потом за професора прве и друге латинске школе у Великом Бечкереку. Напустио је службу и завршио философију и права и постао адвокатски приправник у Темишвару. За адвоката је промовисан на Пештанском универзитету 1828. године. До примања монашког чина био је у црквеној служби у Вршцу и Сремским Карловцима.

Замонашен је 1829. године, примљен у статус придворних монаха и постављен за професора карловачке богословије. Извесно време је јерођакон Евгеније вршио је и дужност секретара митрополита Стефана (Стратимировића). У чин презвитера рукоположен је 1833. године и одликован достојанством синђела, а потом произведен за протосинђела.

Раковачким архимандритом је постао 1834. године. Наследио је на епископском трону владику песника Лукијана Мушицког. За администратора горњокарловачког постављен је 29. јуна 1837, а за епископа посвећен 10. септембра 1839. године. Исталиран за владику у Карловцу 10. фебруара 1840. године. Седео је у Плашком до 1848. године, а затим се дефинитивно преместио (епископско седиште) у Карловац. Бурне 1848. године био је потпредседник Народне скупштине у Сремским Карловцима.

Будући да је стекао сјајну спрему и владао многим језицима, епископ Евгеније се са успехом бавио правном науком и лингвистиком. Објавио је дело "Словенска граматика". Библиографију његових радова објавио је Димитрије Руварац. Др Благота Гардашевић написао је читаву расправу о томе ко је „Писац најстаријег уџбеника православног црквеног права“[2] (Јевтимије или Евгеније Јовановић), тврдећи, на крају, да је овај уџбеник написао Јевтимије Јовановић. Професор Гардашевић очевидно није имао у рукама Животопис Евгенија Јовановића, који је он написао на немачком језику, у својству епископског кандидата, и предао га епископу будимском Пантелејмону (Живковићу) на употребу. Из области црквенога права епископ Евгеније је написао и расправу „О судјех церковних свјатија восточнија соборнија и апостолскија церкве иже во державах Австријских“.

Епископ Евгеније је у Плашчанској богословији држао предавања и уопште је велику пажњу поклањао српским школама. Седамнаест година његовог архипастирствовања у Горњокарловачкој епархији оставило је значајне трагове.

Умро је 14. септембра 1854. године у Карловцу и сахрањен у гробници епископа горњокарловачког Лукијана (Мушицког) на црквеноопштинском гробљу у Карловцу.

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
  2. ^ Др Благота Гардашевић, Писац најстаријег уџбеника православног црквеног права, Зборник православног богословског факултета III, Београд 1954, 165-179.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди