Евгениј Василев
Евгениј Василев (буг. Евгений Василев; Софија, 6. јануар 1973 — Лозна, Завидовићи, 10. септембар 1995) био је бугарски добровољац Војске Републике Српске.[1]
Евгениј Василев | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Василије |
Датум рођења | 6. јануар 1973. |
Место рођења | Софија, НР Бугарска |
Датум смрти | 10. септембар 1995.22 год.) ( |
Место смрти | Лозна, Завидовићи, Република Српска |
Војна каријера | |
Војска | УН (1992–1993) ВРС (1993–1995) |
Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини |
Одликовања | Медаља заслуга за народ Републике Српске |
Биографија
уредиЕвгениј Љубенов Василев рођен је 6. јануара 1973. године у Софији, главном граду Бугарске. По професији је био полицајац.
Био је војник мировне мисије Уједињених нација у Камбоџи након чега се добровољно пријавио у Војску Републике Српске 1993. године и постао део Четврте озренске бригаде.
Након жестоких борби са вишеструко бројнијим непријатељем, српски браниоци Возуће и долине Криваје морали су да почну са повлачењем. Кренули су у пробој према слободној територији Озрена. Евгениј је погинуо у рејону Лозне у борби са непријатељем приликом пробоја, 10. септембра 1995. године, као и многи борци ВРС који су се задесили на том ратишту.[1] Иако је пострадао од гранате, тело су му обезглавили арапски муџахедини јединице Ел Муџахид.
Указом председника републике, постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ, 1996. године.[1]
Првобитно је сахрањен код манастира Возуће који су муџахедини након битке порушили и оскрнавили. Ексхумиран је без лобање и идентификован маја 1997. године. Након идентификације, његови посмртни остаци су уз све војне почасти испраћени са бањалучког Новог гробља у родну Софију, у којој је сахрањен 21. маја 1997. године.
У склопу обележавања годишњице страдања Срба Возуће, насеља у долини Криваје и јужног Озрена, у Цркви Светог великомученика Георгија у Стогу је 10. септембра 2017. године откривена и освештана спомен-плоча у част Василеву. Опеван је и у песми Групе Пркос, 2021. године.
Приватни живот
уредиЊегов брат Александар је 1999. године такође био српски добровољац (као припадник Војске Југославије) за време рата на Косову и Метохији где је три пута рањаван.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Опроштај од јунака”. Глас Српске. Приступљено 7. 12. 2023.