Евгениј Василев
Евгениј Василев (буг. Евгений Василев; Софија, 6. јануар 1973 — Лозна, Завидовићи, 10. септембар 1995) био је бугарски добровољац Војске Републике Српске.[1]
| Евгениј Василев | |
|---|---|
 Евгениј Василев | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Василије |
| Датум рођења | 6. јануар 1973. |
| Место рођења | Софија, НР Бугарска |
| Датум смрти | 10. септембар 1995. (22 год.) |
| Место смрти | Лозна, Завидовићи, Република Српска |
| Војна каријера | |
| Војска | УН (1992–1993) ВРС (1993–1995) |
| Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања |  Медаља заслуга за народ Републике Српске |
Пре доласка у Републику Српску, био је војник мировне мисије Уједињених нација у Камбоџи. Указом председника републике, постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ, 1996. године.[1]
Биографија уреди
Евгениј Љубенов Василев био је добровољац и војник Четврте озренске бригаде који је пао почетком септембра 1995. године за време витке за Возућу.[1] Иако је пострадао од гранате, тело су му обезглавили арапски муџахедини јединице Ел Муџахид.
Првобитно је сахрањен код манастира Возуће који су муџахедини након битке порушили и оскрнавили. Ексхумиран је без лобање и идентификован маја 1997. године. Након идентификације, његови посмртни остаци су уз све војне почасти испраћени са бањалучког Новог гробља у родну Софију, у којој је сахрањен 21. маја 1997. године.
Његов брат Александар је 1999. године такође био српски добровољац (као припадник Војске Југославије) за време рата на Косову и Метохији где је три пута рањаван.
У склопу обележавања годишњице страдања Срба Возуће, насеља у долини Криваје и јужног Озрена, у Цркви Светог великомученика Георгија у Стогу је 10. септембра 2017. године откривена и освештана спомен-плоча у част Василеву. Опеван је у песми Групе Пркос, 2021. године.
Галерија уреди
-
Протојереј Слађан Васић и Евгенијев брат Александар на његовом гробу у Софији, 2020. године
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в „Опроштај од јунака”. Глас Српске. Приступљено 1. 8. 2018.
