Житкавички рејон
Житкавички рејон (блр. Жыткавіцкі раён; рус. Житковичский район) административна је јединица другог нивоа у крајњем западном делу Гомељске области у Републици Белорусији.
| Житкавички рејон Жыткавіцкі раён | |
|---|---|
{{{caption2}}}
| |
 | |
| |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Гомељска област |
| Админ. центар | град Житкавичи |
| Површина | 2.916,27 km2 |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 40.838 |
| — густина ст. | 14 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Званични веб-сајт | |
Административни центар рејона је град Житкавичи.
Географија уреди
Житкавички рејон обухвата територију површине 2.916,27 км² и на 2. је месту по површини у Гомељској области.[1] Граничи се са Петрикавским и Лељчицким рејонима Гомељске области на истоку и југу, те са Столинским и Лунинечким рејонима Брестске области на западу и Љубањским и Салигорским рејонима Минске области на северу.
Рељеф рејона је низијски са просечним надморским висинама између 120 и 145 метара (максимално до 184,1 м), а око 14% територије заузимају реке, језера и мочваре. Најважнији водоток је река Припјат са својим притокама Случем и Ствигом. У северном делу рејона налази се највеће језеро Гомељске области Чирвонаје.
Око 56% територије је под шумама.
Од природних богатстава постоје значајније наслаге уљних шкриљаца (1,181 милијарда тона), каменог угља, грађевинског камена, каолина (17,7 милиона тона), поташе (1,4 милијарде тона) и тресета (126,7 милиона тона), а постоје и скромније резерве ретких метала.
Јужни део рејона налази се под управом националног парка Припјатски.
Историја уреди
Рејон је основан 17. јула 1924, а у садашњим границама је од 1962. године.
Подручја рејона је претрпело велике штете од нуклеарне хаварије у Чернобиљу 1986. године због које су велике површине биле загађене високим дозама радиоактивног зрачења.
Демографија уреди
Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 40.838 становника или у просеку 14 ст/км².[2]
Основу популације чине Белоруси (95,1%), Руси (2,7%), Украјинци (1,09%) и остали (1,11%).
Административно рејон је подељен на подручје градова Житкавичи (који је уједно и административни центар рејона) и Турав, и на 12 сеоских општина. На целој територији рејона постоји укупно 109 насељених места.
Саобраћај уреди
Саобраћајну инфраструктуру чине железница Брест—Гомељ, и друмски правци M10 Кобрин—Гомељ, P88 Житкавичи—Давид Гарадок—Столин—граница Украјине, P128 Турав—Лељчици—Слевечне. Преко територије рејона пролази и једна деоница аутопута P23 Минск—Микашевичи.
Река Припјат је пловна у овом делу тока.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ Результаты переписи 2009 года