Заострог

људско насеље

Заострог је насељено место у саставу општине Градац, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Заострог
Zaostrog 03.jpg
Заострог
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ОпштинаГрадац (Далмација)
Становништво
 — 2011.330
Географске карактеристике
Координате43°08′29″ СГШ; 17°16′45″ ИГД / 43.14126502768243° СГШ; 17.279046663081697° ИГД / 43.14126502768243; 17.279046663081697Координате: 43°08′29″ СГШ; 17°16′45″ ИГД / 43.14126502768243° СГШ; 17.279046663081697° ИГД / 43.14126502768243; 17.279046663081697
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина12 м
Заострог на мапи Хрватске
Заострог
Заострог
Заострог на мапи Хрватске
Заострог на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Заострог
Заострог
Заострог на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21334 Заострог
Позивни број+385 21

ИсторијаУреди

Умро је 1760. године у месту фра Андрија Качић Миошић, Србин католик, фрањевац, песник.[1]


ИсторијаУреди

Умро је 1760. године у месту фра Андрија Качић Миошић, Србин католик, фрањевац, песник.[2]

Код Заострога је брдо Витер, на којем су рушевине старог града, које је локално народно предање (крајем 19. века и раније) приписивало Југовићима. Тако фра Иван Деспот, који је већ прихватио хрватску националну свест, пише: На Витеру моме златили се порушени Југовића двори. [3] И Лазар Томановић спомиње исто предање: ...вити Витер, његова осебина, на ком су остаци старог града, по предању Југовића двори. [4] [5]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Макарска.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Заострог је имао 330 становника.

Број становника по пописима[6]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
535 598 633 683 706 716 698 585 354 365 327 315 254 270 372 330

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Заострог је имало 270 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
232 85,92 %
Југословени
  
14 5,18 %
Срби
  
9 3,33 %
Муслимани
  
5 1,85 %
Словенци
  
1 0,37 %
неопредељени
  
2 0,74 %
непознато
  
7 2,59 %
укупно: 270

ИзвориУреди

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Макарска.

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 1934. године
  2. ^ "Време", Београд 1934. године
  3. ^ Деспот, Иван (1883). Пут на Ловћен. Загреб. стр. 13. 
  4. ^ Томановић 2007, стр. 349.
  5. ^ Томановић, Лазар (1890). Нова Зета, бр. 9, Послије свечаности у Макарској (PDF). Цетиње. стр. 335. 
  6. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Спољашње везеУреди

МапаУреди

ФотографијеУреди