Отворите главни мени

Изадора Данкан (енгл. Isadora Duncan; Сан Франциско, 27. мај 1877Ница, 14. септембар 1927) је била америчка плесачица.[1]

Изадора Данкан
Isadora Duncan (grayscale).jpg
Изадора Данкан
Пуно имеАнџела Изадора Данкан
Датум рођења(1877-05-27)27. мај 1877.
Место рођењаСан Франциско
 Калифорнија, САД
Датум смрти14. септембар 1927.(1927-09-14) (50 год.)
Место смртиНица
 Француска

Рођена је као Анџела Изадора Данкан (енгл. Angela Isadora Duncan), многи је сматрају мајком модерног плеса. Иако никада није била популарна у САД, забављала је публику широм Европе. Године 1900, преселила се у Париз.

Једно време је била удата за руског писца Сергеја Александровича Јесењина.

Преминула је трагично, када јој се током вожње у „Бугатију“ дуги црвени шал уплео у точак возила и угушио је.

О њеном животу снимљен је филм „Изадора“, 1968. године, у режији Карела Рајша, са Ванесом Редгрејв у главној улози.н

БиографијаУреди

Детињство и младостУреди

Рођена је у САД 1877. године као најмлађе дете својих родитеља. Изадора [2] је имала два брата и сестру. Сестра Елизабет Данкан је такође била плесачица.[3][4] Њен брат Аугустин Данкан је био познати режисер. Најстарији брат Рејмонд Данкан је био познати филозоф, песник и уметник. Родитељи Исидоре Данкан су се развели док је она била још беба.[5] Напустила је школу због сиромаштва и почела да даје часове плеса другој деци.[6]

Плес и школа плесаУреди

Напустила је Сан Франциско и селила се од Чикага до Њу Јорка. Нашла је привремен посао у Augustin Daly's театру. Преселила се у Лондон 1898. године после смрти њеног оца заједно са породицом. Тамо плеше у салонима високе класе. 1900. године се сели у Париз са братом и мајком. 1902. године се упознаје са уметницом Лои Фулер која јој касније спонзорише концерте у Европи. У том периоду је упознала филозофа Ничеа и добила идеју да почне свој филозофски правац у плесу. Почиње да плеше уз класичну музику што изазива чуђење код публике. Током турнеја, Изадора је створила свој стил у плесу који је фокусиран на природно кретање тела уместо строге технике балета. Тај њен стил је постао врло популаран, те је и сама она постала врло популарна у Европи. Отворила је школу за младе девојке жељне плеса. Прва таква школа је настала У Гренвалду у Немачкој. У то граду је основала плесну групу Изадоре[7] у којој су биле шест младих девојчица. Њихов први наступ је био 1905. године. Касније их она усваја и оне добијају презиме Данкан. Касније отвара и плесну школу у Француској али се затвара због Првог светског рата. Одлази неколико пута у САД због турнеја али никада више не живи тамо.

Приватни животУреди

Изадора је била феминисткиња, бисексуалка и комунисткиња. 1906. године добија ћерку са Гордоном Крејгом. 1909. године добија сина са једним француским Јеврејином. Оба детета су јој страдала у саобраћајној несрећи. 1921. године одлази у Русију и тамо упознаје Сергеја Јесењина за кога се удаје 1922. године[8]. Тај брак не траје дуго због менталне болести Сергеја Јесењина. После друге године растанка се Јесењин убија. Изадора доживљава крах своје плесне школе када СССР одлучује да је не финансира више. Она се притом одаје алкохолу. 1927. године она пише биографију названу Мој живот[9]. Септембра те исте године се угушила шалом када се уплео у точкове аутомобила у којем се возила.

РеференцеУреди

  1. ^ Craine, Debra; Mackrell, Judith (2000). The Oxford Dictionary of Dance (First изд.). Oxford [England]: Oxford University Press. стр. 152. ISBN 9780198601067. OCLC 45663394. 
  2. ^ Живот Исидоре Данкан Приступљено 22.6.2015
  3. ^ Genthe, Arnold (photographer). „Elizabeth Duncan dancer”. Library of Congress. Приступљено 7. 10. 2017. 
  4. ^ Karina, Lilian; Kant, Marion (јануар 2004). Hitler's Dancers: German Modern Dance and the Third Reich. Berghahn Books. стр. 11. ISBN 978-1-57181-688-7. 
  5. ^ Данкан, Изадора (1927). " Мој живот" , pp. 12. Издавач: Графички атеље ДЕРЕТА. Београд: ISBN 978-86-7346-174-8.
  6. ^ Jowitt, Deborah (1989). Time and the Dancing Image. University of California Press. стр. 75. ISBN 978-0-520-06627-4. 
  7. ^ Периоди плеса Исидоре Данкан -Девојчице "Изадоре" Приступљено 22.6.2015
  8. ^ Приватни живот Приступљено 22.6.2015
  9. ^ Биографија Исидоре Данкан - Мој живот Приступљено 22.6.2015

ЛитератураУреди

  • De Fina, Pamela (2003). Maria Theresa: Divine Being, Guided by a Higher Order. Pittsburgh: Dorrance. ISBN 978-0-8059-4960-5. 
  • Duncan, Anna (1995). Anna Duncan: In the footsteps of Isadora. Stockholm: Dansmuseet. ISBN 978-91-630-3782-5. 
  • Duncan, Doralee; Pratl, Carol and Splatt, Cynthia (eds.) Life Into Art. Isadora Duncan and Her World. Foreword by Agnes de Mille. Text by Cynthia Splatt. Hardcover. 199 pages. W. W. Norton & Company. 1993. ISBN 978-0-393-03507-0.
  • Duncan, Irma. The Technique of Isadora Duncan. Illustrated. Photographs by Hans V. Briesex. Posed by Isadora, Irma and the Duncan pupils. Austria: Karl Piller.1937. ISBN 978-0-87127-028-3.
  • Duncan, Isadora. My Life. New York: Boni and Liveright, 1927. OCLC 738636
  • Duncan, Isadora; Cheney, Sheldon (ed.) (1928). The Art of the Dance. New York: Theater Arts. ISBN 978-0-87830-005-1. 
  • Kurth, Peter. Isadora: A Sensational Life. Little Brown. 2001. ISBN 978-0-316-50726-4.
  • Levien, Julia. Duncan Dance: A Guide for Young People Ages Six to Sixteen. Illustrated. Dance Horizons. 1994. ISBN 978-0-87127-198-3.
  • Peter, Frank-Manuel (ed.) (2000). Isadora & Elizabeth Duncan in Germany. Cologne: Wienand Verlag. ISBN 978-3-87909-645-9. 
  • Savinio, Alberto. Isadora Duncan, in Narrate, uomini, la vostra storia. Bompiani,1942, Adelphi, 1984.
  • Schanke, Robert That Furious Lesbian: The Story of Mercedes de Acosta. Carbondale, Ill. Southern Illinois Press.2003..
  • Stokes, Sewell. Isadora, an Intimate Portrait. New York: Brentanno's Ltd, 1928.
  • Daly, Ann (1995). Done into Dance: Isadora Duncan in America. Bloomington: Indiana University Press. .
  • Duncan, Isadora (1927). My Life. New York: Boni and Liveright. OCLC 738636. 
  • „Atlas F1 historical research forum about the Amilcar debate”. 21. 7. 2002. Архивирано из оригинала на датум 3. 03. 2016. Приступљено 2. 07. 2007. 

Спољашње везеУреди