Калињински рејон (Тверска област)
Калињински рејон (рус. Калининский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у југоисточном делу Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
| Калињински рејон Калининский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Административни субјект |  Тверска област |
| Админ. центар | Твер |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1929. |
| Површина | 4.244,7 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 50.452 |
| — густина ст. | 11,89 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 69 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.gif)
Иако је административни центар рејона град Твер, град не улази у састав рејона и засебан је градски округ. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона су живела 50.452 становника или у просеку око 11,89 ст/км².
Географија уреди
Са површином од 4.244,7 км² Калињински рејон је територијално највећи међу 36 рејона Тверске области. Налази се у јужном и југоисточном делу области и граничи се на северу са Лихослављанским и Рамешким рејоном, док је на истоку Кимерски рејон. На западу су Старички и Торжочки, а на југоистоку Конаковски рејон. На југу се граничи са Лотошинским рејоном Московске области.
Рељефом рејона доминира река Волга која пресеца његову територију смером запад-исток у дужини од чак 95 километара. Низводно од града Твера река Волга прелази у проширење вештачког Ивањковског језера које је локално познато и под именом Московско море. Важнији водотоци су још и реке Тверца (лева притока Волге), Тима, Тимака, Соз и Орша. Река Шоша са својом највећом притоком Ламом формира гранични појас ка Конаковском рејону.
У геоморфолошком погледу рејонска територија је подељена на два дела. Подручје северно од Волге је знатно ниже, а на североистоку се налазе пространа мочварна подручја позната као Оршински мох са бројним мањим језерима укупне површине преко 80 км² (Петровска језера). Подручје јужно од Волге је знатно више и припада источним деловима до 200 километара дуге и 40 километара широке моренске Тверске греде. Југоисточни делови рејона залазе у границе националног парка Завидово.
Историја уреди
Тверски рејон успостављен је 12. јула 1929. године као део тадашњег Тверског округа Московске области. Садашње име добија 20. децембра 1931. у част бољшевичког револуционара и совјетског политичара Михаила Калињина који је рођен у том подручју. У границама Калињинске, односно Тверске области је од њеног оснивања 1935. године.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 52.047 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 50.452 становника, или у просеку 11,89 ст/км².[2] По броју становника на другом је месту у области, одмах после Конаковског рејона где живи око 86.000 људи.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 65.772 | 56.579 | 58.330[3] | 54.857[4] | 52.047[1] | 52.047* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе
На подручју рејона постоји укупно 568 насељених места подељених на укупно 18 општина (15 сеоских и 3 урбане општине). Статус градских насеља имају варошице Васиљевски Мох, Орша и Суховерково. Иако се рејонска администрација налази у граду Тверу, сам град није део рејона већ је у административном рангу изједначен са рејоном (град обласне субординације).
Саобраћај уреди
Калињински рејон је једно од најважнијих саобраћајних чворишта Тверске области. Преко његове територије пролазе железничка магистрална линија Москва—Санкт Петербург, национални аутопут М10 «Россия», те магистрални друмски правци 28К-0576 Твер—Ржев, Р84 Твер—Бежецк—Весјегонск—Устјужина, Р90 Твер—Лотошино—Шаховскаја—Уваровка и други.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015)
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
