Кандалашки рејон

Општински рејон Мурманске области Русије

Кандалашки рејон (рус. Кандалакшский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на југозападу Мурманске области, односно на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.

Кандалашки рејон
Кандалакшский район
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Пояконда (вид от геопункта) - panoramio.jpg
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектМурманска област
Админ. центарКандалакша
Координате67°13′00″N 32°19′00″E / 67.21667° СГШ; 32.31667° ИГД / 67.21667; 32.31667
Статусопштински рејон
Оснивање1927.
Површина14.410 km2
Становништво2016.
 — број ст.45.216
 — густина ст.3,14 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице51
Позивни број+7 81533
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је град Кандалакша у ком живи више од 70 % од укупне рејонске популације.

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 45.216 становника, или у просеку око 3,14 ст/км². Кандалашки рејон је четврти рејон у области и по броју становника и по површини.

ГеографијаУреди

Кандалашки рејон смештен је на крајњем југ и југозападу Мурманске области. Обухвата територију површине 14.410 км², што чини око 9,9 % рејонске територије, и по том параметру налази се на 4. месту међу 17 другостепених административних јединица у области. На северу се граничи са територијама Ковдорског, Пољарнозорског и Апатитског градског округа, на истоку је Терски рејон, а на југу територија Републике Карелије, односно њен Лоухшки рејон. Западна граница рејона је уједно и државна граница Русије са Финском. На истоку Кандалашки рејон излази на обале Белог мора, односно његовог Кандалакшког залива. Највећи део рејонске територије налази се у континенталном делу Мурманске области, док се један мањи део на крајњем североистоку налази на подручју Кољског полуострва.

Целокупна рејонска територија је доста ниска и равна, а надморска висина опада идући ка истоку и обалама Белог мора. На подручју рејона налазе се бројне реке и језера. Реке углавном имају краћи ток и у њиховим коритима налазе се бројни брзаци, што им даје велики туристички значај. Најважнији водотоци су Нива, Ковда, Вуоснајоки и Кувждењга. Језра су бројна, ледничког порекла и знатно бројнија у источном у односу на западни део рејона. Највеће језерске површине су Ковдозеро (294 км²) на југу, Пинозеро (13,6 км²) на истоку и Вуоријарви (4,2 км²) на западу.

Административни центар рејона град Кандалакша налази се на око 277 км јужно од града Мурманска.

Већина рејонске територије је покривена шумама које заузимају око 60 % површине, и то је ивично подручје северне тајге са шумама бора и смрче.

Крајњи источни део рејона уз обале мора, као и острва у Кандалакшком заливу заштићено је подручје у категорији строгог резервата природе − Кандалакшки резерват биосфере.

ИсторијаУреди

Кандалакшки рејон успостављен је 1927. и све до маја 1938. био је у саставу тадашње Карелске Аутономне ССР. По оснивању Мурманске области постаје њеним саставним делом.

Садашњи административни статус и границе има од 13. септембра 2007. године.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 49.544 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 45.216 становника, или у просеку око 3,14 ст/км².[2] Са уделом у укупној популацији области од 5,93 % Кандалакшки рејон се налази на 4. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
--- --- --- 78.239[3] 60.140[4] 49.544[1] 45.216*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистрована су укупно 23 насељена места (од којих су два била без становника, а у 5 села је живело мање од 10 становника). Рејон је административно подељен на 4 нижестепене општине, по две руралне и урбане. Административни центар рејона је град Кандалакша у ком живи нешто преко 70 % рејонске популације, а статус урбаног насеља има и варошица Зеленоборски (5.846 становника).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди