Кардимовски рејон

Административна јединица Смоленске области, у Русији

Кардимовски рејон (рус. Кардымовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном делу Смоленске области, у европском делу Руске Федерације.

Кардимовски рејон
Кардымовский район
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Soloviovo bridge.jpg
Држава Русија
Федерални округЦентрални
Административни субјект Смоленска област
Админ. центарварошица Кардимово
Статусопштински рејон
Оснивање1929.
Површина1.095,3 km2
Становништво2014.
 — број ст.12.352
 — густина ст.11,28 ст./km2
Временска зонаUTC+4
Регистарске таблице67
Позивни број+7 48167
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона налази се у варошици Кардимово са нешто мање од 5.000 становника. Према проценама националне статистичке службе, на подручју рејона је 2014. живело 12.352 становника или у просеку 11,3 ст/км².

ГеографијаУреди

Кардимовски рејон обухвата територију површине 1.095,3 км² и на 24. је месту по површини међу рејонима Смоленске области. Граничи се са Глинкавичким рејоном на југоистоку, са Дорогобушким на истоку, на северу је Духовшчински, а на југу Починковски рејон. На западу је ограничен територијом Смоленског рејона, односно Јарцевског на североистоку.

Преко 90% територије рејона налази се на пространој равници уз десну обалу Дњепра, док се једино на крајњем северозападу налазе мање површине које припадају целини Духовшчинског побрђа (микроцелина Смоленског побрђа). Надморске висине територије варирају од 165–200 m у низијским, до 200–250 m у зонама побрђа. Најраширенији су флувијални облици рељефа, а чести су и глацијални облици у виду моренских брежуљака.

У западним деловима доминирају подзоласта, а у источним алувијална тла. Под шумама је око 20% површина, а доминирају мешовите борово-јелове шуме и бреза.

Преко територије рејона протиче десетак река, од којих је свакако најзначајнија река Дњепар са притокама Хмост, Велики и Мали Вопец, Орлеја и друге.

 
Типичан Кардимовски пејзаж. На слици је мост преко Дњепра код села Соловјово на траси аутопута Р-134

ИсторијаУреди

Кардимовски рејон успостављен је 1929. из делова некадашњег Смоленског, Духовшчинског и Дорогобушког округа Смоленске губерније. Међутим, непуну годину по успостављању укинут је, а његова територија присаједињена Смоленском рејону. Поново је успостављен 1935, и егзистирао све до 1963. када је поново укинут. Године 1977. поново је успостављен као општински рејон Смоленске области и од тада се налази у садашњим границама.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 11.852 становника, а око 40% популације је живело у административном центру.[1] Према процени из 2014. у рејону је живело 12.352 становника, или у просеку 11,3 ст/км².[2]

Кретање броја становника
1959. 1970. 1989. 2002. 2010. 2014.
--- --- 13.505[3] 12.521[4] 11.852[1] 12.352*

Напомена: према процени националне статистичке службе.

На територији рејона постоји укупно 167 руралних насељених места организованих у виду 8 сеоских општина, и једно градско насеље урбаног типа Кардимово, које је уједно седиште истоимене урбане општине.

Привреда и саобраћајУреди

Најважнији извор прихода је пољопривредна производња, а готово половину рејонске територије чине обрадиве површине. Најважнији пољопривредни производи су сточна храна и житарице.

Саобраћајна мрежа преко територије Кардимовског рејона је веома густа, а то превасходно захваљујући близини Смоленска. Туда пролазе железничке трасе МоскваМинск и Смоленск–Сухиничи. Северним делом рејона пролази међународни аутопут М1 који повезује Москву са Минском, а од републичког значаја је и друмски правац 66К-12, познат и као Стари смоленски пут на линији Смоленск–ДорогобужВјазма.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди