Карло VII, цар Светог римског царства
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Карло VII (нем. Karl VII; Брисел, 6. август 1697. — Минхен, 20. јануар 1745) био је кнез-изборник Баварске од 1726. и цар Светог римског царства од 1742. до своје смрти. Карло VII био је представник династије Вителсбах, тако да је у периоду између 1440. и 1806. био једини цар Светог римског царства који није био из династије Хабзбурга.
Карло VII | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. август 1697. |
Место рођења | Брисел, |
Датум смрти | 20. јануар 1745.47 год.) ( |
Место смрти | Минхен, |
Породица | |
Супружник | Марија Амалија од Аустрије |
Потомство | Duchess Maria Antonia од Баварске, Максимилијан III Јозеф, изборник Баварске, Duchess Maria Anna Josepha од Баварске, Марија Јозефа Баварска, Theresa Benedicta од Баварске, Franz Ludwig von Holnstein |
Родитељи | Максимилијан II Емануел Тереза Кунигунда Собјеска |
Династија | Вителсбах |
Цар Светог римског царства | |
Претходник | Карло VI, цар Светог римског царства |
Наследник | Франц I, цар Светог римског царства |
Краљ Чешке | |
Претходник | Марија Терезија |
Наследник | Марија Терезија |
Кнез-изборник Баварске | |
Претходник | Максимилијан II Емануел |
Наследник | Максимилијан III Јозеф, изборник Баварске |
Рођен је као Карло Албрехт, син баварског кнеза-изборника Максимилијана II Емануела и пољске принцезе Терезе Кунигунде, унуке Јана III Собјеског. Током Рата за шпанско наслеђе, баварска владарска породица је стављена у кућни притвор и тек 1715. читава породица се поново окупила. Пошто је лично учествовао у рату против Османлија 1717, Карло Албрехт се 1722. оженио аустријском надвојвоткињом Маријом Амелијом, ћерком Јозефа I. Карло је 1725. посетио Версај како би присуствовао свадби Луја XV и успоставио је добре односе са Француском.
Цара Јозефа I, који није имао мушких потомака, наследио је брат Карло VI који исто тако није имао синова. Међутим, Карло VI је законским актом тзв. Прагматичном санкцијом покушао да уреди да га наследи ћерка Марија Терезија. Када је Карло VI умро 1740. избио је Рат за аустријско наслеђе пошто је Карло Албрехт уз подршку Пруске, Саксоније и Француске објавио да одбацију Прагматичну санкцију. Као зет Јозефа I, објавио је претензије на хабзбуршке територије. Уз француску помоћ упао је у Праг и ту је 9. децембра 1741. крунисан за краља Чешке. Убрзо затим изабран је и за цара Светог римског царства захваљујући већини гласова у већу кнежева изборника коју је омогућио глас Карловог рођеног брата Клеменса Августа, надбискупа Келна. Клеменс Август је 12. фебруара 1742. у Франкфурту крунисао Карла Албрехта, као Карла VII, за цара. Међутим, ратна срећа је сада била на страни Хабзбурга који су 1743. и 1744. окупирали Баварску. Тек уз војну помоћ пруског краља Фридриха II Великог Баварци су успели да протерају хабзбуршке одреде назад у Чешку. После скоро три године боравка у Франкфурту, Карло се у октобру 1744. вратио у ослобођени Минхен. Пошто је већ био тешко болестан од гихта умро је три месеца касније, почетком 1745. године.
После Карлове смрти његов син Максимилијан III Јозеф и брат Клеменс Август, надбискуп Келна су склопили споразум у Фусену са Маријом Терезијом. Овим споразумом Хабзбурзи су признали легитимитет Карла VII као цара Светог римског царства, а династија Вителсбаха је са своје стране омогућила избор Франца I, супруга Марије Терезије, за цара и царичиног савладара.
Породично стабло
уреди16. Вилхелм V, војвода Баварске | ||||||||||||||||
8. Максимилијан I, изборник Баварске | ||||||||||||||||
17. Рената од Лорене | ||||||||||||||||
4. Фердинанд Марија, изборник Баварске | ||||||||||||||||
18. Фердинанд II, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
9. Марија Ана од Аустрије | ||||||||||||||||
19. Марија Ана од Баварске | ||||||||||||||||
2. Максимилијан II Емануел | ||||||||||||||||
20. Карло Емануел I | ||||||||||||||||
10. Виторио Амедео I, војвода Савоје | ||||||||||||||||
21. Catherine Micaela of Spain | ||||||||||||||||
5. Хенријета Аделаида од Савоје | ||||||||||||||||
22. Анри IV | ||||||||||||||||
11. Кристина Марија од Француске | ||||||||||||||||
23. Марија Медичи | ||||||||||||||||
1. Карло VII, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
24. Marek Sobieski | ||||||||||||||||
12. Jakub Sobieski | ||||||||||||||||
25. Jadwiga Snopkowska | ||||||||||||||||
6. Јан III Собјески | ||||||||||||||||
26. Jan Daniłowicz | ||||||||||||||||
13. Zofia Teofillia Daniłowicz | ||||||||||||||||
27. Zofia Żółkiewska | ||||||||||||||||
3. Тереза Кунигунда Собјеска | ||||||||||||||||
28. Antoine de La Grange d'Arquien | ||||||||||||||||
14. Henri Albert de La Grange d'Arquien | ||||||||||||||||
29. Anne d'Ancienville | ||||||||||||||||
7. Марија Казимира Луиза де Ла Гранж д’Аркен | ||||||||||||||||
30. Baptiste de La Châtre of Bruillebault | ||||||||||||||||
15. Françoise de la Châtre | ||||||||||||||||
31. Gabrielle Lamy de Loury[1] | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ „GeneAll.net - France”. Geneall.net. Приступљено 28. 05. 2012.
Спољашње везе
уредиПретходник: Карло VI |
Свети римски цар 1742 — 1745 |
Наследник: Франц I |