Историја местаУреди
Црквена слава је Свети Архангел Гаврило, а обетина је други дан Духова или бели понедељак. Први писани помени Катрге потичу из 16, 17. и 18. века, из турских пописних дефтера, мада је Катрга постојала и пре тога. Засад најстарије етимолошко тумачење речи катрга дао је у 19. веку чувени српски филолог Ђура Даничић, у свом делу „Рјечник из књижевних старина српских“ (Београд 1862—1864) . Његову одредницу преузела је Југославенска академија знаности и умјетности у Загребу за свој „Рјечник“. Даничић наводи да је та реч грчког порекла и да значи галија, а да је из грчке речи κάτεργο изведена турска реч qадуrga. Лађе су и у 19. веку пловиле Западном Моравом и то баш почев од Катрге. Осим тога, у Катрги је у првој половини тог века постојала тзв. терсана - мало бродоградилиште. У књизи инжењерског официра А. Алексића „Морава, њено садашње стање и могућности пловидбе“ поред осталог стоји: „Ја сам 1873, 1874. и 1875. године спуштао знатну количину грађе, растове и јелове, од Катрге и Обрве, више Карановца.“[тражи се извор]
ДемографијаУреди
У насељу Катрга живи 866 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (45,3 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
3 |
|
|
3 |
| 80+ |
17 |
|
|
24 |
| 75—79 |
23 |
|
|
38 |
| 70—74 |
56 |
|
|
60 |
| 65—69 |
37 |
|
|
44 |
| 60—64 |
34 |
|
|
43 |
| 55—59 |
12 |
|
|
17 |
| 50—54 |
37 |
|
|
45 |
| 45—49 |
36 |
|
|
28 |
| 40—44 |
31 |
|
|
27 |
| 35—39 |
22 |
|
|
25 |
| 30—34 |
30 |
|
|
34 |
| 25—29 |
24 |
|
|
40 |
| 20—24 |
30 |
|
|
28 |
| 15—19 |
25 |
|
|
24 |
| 10—14 |
24 |
|
|
27 |
| 5—9 |
25 |
|
|
28 |
| 0—4 |
15 |
|
|
26 |
| Просек : |
45,3 |
|
|
45,7 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
|---|
| Број домаћинстава
|
344
|
313
|
343
|
358
|
341
|
320
|
323
| |
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
|---|
| Број домаћинстава
|
79
|
81
|
38
|
42
|
25
|
32
|
13
|
9
|
2
|
2
|
3,23
| |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
|---|
| Мушки
|
417
|
90
|
289
|
29
|
8
|
1
|
| Женски
|
480
|
70
|
293
|
103
|
13
|
1
|
| УКУПНО
|
897
|
160
|
582
|
132
|
21
|
2
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
|---|
| Мушки
|
277
|
211
|
0
|
0
|
23
|
| Женски
|
234
|
193
|
0
|
1
|
6
|
| УКУПНО
|
511
|
404
|
0
|
1
|
29
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
|---|
| Мушки
|
3
|
7
|
6
|
0
|
11
|
| Женски
|
1
|
0
|
15
|
1
|
0
|
| УКУПНО
|
4
|
7
|
21
|
1
|
11
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
|---|
| Мушки
|
0
|
1
|
7
|
1
|
1
|
| Женски
|
0
|
1
|
2
|
5
|
4
|
| УКУПНО
|
0
|
2
|
9
|
6
|
5
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
|---|
| Мушки
|
1
|
0
|
0
|
5
|
| Женски
|
2
|
0
|
0
|
3
|
| УКУПНО
|
3
|
0
|
0
|
8
|
- У Константинопољу постоји кварт Катрга у историјској области Фатих. Ту се налази Џамија Мехмед-паше Соколовића.
- Отац карикатуристе Предрага Кораксића Коракса, Стојан Кораксић (1906 — 1941) био је учитељ у школи у Катрги и основао хор сељака. Гојко Ристовић, првоборац НОП из Катрге, је 1972. године, приликом откривања споменика Стојану Кораксићу, рекао да ће „Катрга љубоморно чувати успомену на Кораксића“, рекавши: „Учитељу, Катрга - то је твоје име!“.
- Село Катрга је имало и једног познатог спортисту - инвалида који је освајао значајне резултате на спортским првенствима. Реч је о Миленку Раленцу. Он је, поред осталог, на Трећем спортском првенству инвалида Југославије од 23. до 24. септембра 1967. године освојио златну медаљу у куглању, Следеће, 1969.године, на спортском првенству инвалида Србије такође је освојио прво место и златну медаљу у куглању.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везеУреди 
Србија
877.svg)
