Отворите главни мени

Кајтасово је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 262 становника.

Кајтасово
Kajtasovo, Orthodox Church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 262
 — густина7/км2
Географске карактеристике
Координате44°52′21″ СГШ; 21°15′11″ ИГД / 44.8725° СГШ; 21.253° ИГД / 44.8725; 21.253Координате: 44°52′21″ СГШ; 21°15′11″ ИГД / 44.8725° СГШ; 21.253° ИГД / 44.8725; 21.253
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина66 м
Површина42,9 км2
Кајтасово на мапи Србије
Кајтасово
Кајтасово
Кајтасово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26329
Позивни број013
Регистарска ознака

Овде се налази ФК Партизан Кајтасово.

ИсторијаУреди

Кајтасово је старо насеље формирано за време велике сеобе Срба. Под тим називом први пут се помиње 1690. године, а током своје историје више пута је мењало своје име.

  • Кајтасово — 1690. и 1713. године
  • У XVIII. веку — Gaitasoll
  • Gajtás — 1909. године
  • Кајтасово — 1922. године.[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да "Гајтасол" има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, влашко и српско.[2]

Географски положајУреди

Кајтасово се налази у континенталном делу Делиблатске пешчаре и алувијалне равни Караша. До њега се стиже одвајањем са пута КовинБела Црква или из правца ВршацЈасеновоДупљајаГребенац. У њему постоји више извора, а најпознатији је Чиклованов извор.

ДемографијаУреди

У насељу Кајтасово живи 225 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 89 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 503
1953. 490
1961. 494
1971. 459
1981. 424
1991. 350 302
2002. 287 335
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
253 88,15 %
Мађари
  
10 3,48 %
Румуни
  
7 2,43 %
Македонци
  
6 2,09 %
Руси
  
2 0,69 %
Немци
  
1 0,34 %
Југословени
  
1 0,34 %
непознато
  
7 2,43 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди