Клоштар
Клоштар (итал. San Michele di Leme ) је насеље у западној Истри (Порештина), у саставу Општине Врсар, Истарска жупанија.
Клоштар | |
|---|---|
.jpg) Пoглeд ca Kлoштрa нa Лимски канал | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Општина | Врсар |
| Област | Порештина |
| Становништво | |
| — 2011. | 40 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 117 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 52450 Vrsar (Orsera) |
| Регистарска ознака | PU |
Географија уреди
Насеље је смештено на северној шумовитој крашкој заравни на 117 м н/v[1] изнад врха Лимског канала око клоштара (манастира св. Миховила) из XIII. в. Налази се на путу за Врсар који се изнад врха Лимскога канала одваја од пута Пула–Трст
Историја и знаменитости уреди
Најстарији археолошки налази на овом подручју сежу у дубоку прошлост - палеолитик (Ромуалдова пеĉина).
Између некадашњих феуда Калиседо (Градине) и Ловреча налази се Клоштар гдје је бенедиктинац Ромуалдо око 1002. основао бенедиктински манастир камалдољана. Од некада моћне опатије св. Миховила сачуван је део клаустра и две цркве:
- Мања црквица је саграђена пре изградње манастира, а црквицу постоји и данас: рановизантијска је грађевина из VI. века, посвећена Блаженој Девици Марији, са полигоналном апсидом, бачвастим сводом и траговима фресака, најстаријим у Истри (вероватно из VIII. века).
- Свети Ромуалдо је саградио већу цркву Св. Миховила Арханђела над Лимом: једнобродна јe романичка базилика из XI. века са полукружном апсидом, првим објектом у романичком стилу који су у Истру донели бенедиктинци. У бочном зиду, високо испод кровишта, сачуване су оригиналне камене прозорске решетке са плетерним украсом. У цркви су сачувани и остаци романичких фресака, на којима се препознаје мучење св. Стефану и његово каменовање. Најбоље сачувани приказ је лик свеца на десној страни тријумфалног лука. Младeнaчки лик са тонзуром и опатским штапом приказује бенедиктинског свеца, можда самог св. Ромуалда. Ликови су обликовани контурама светле и тамне боје, а на јагодицама лица јављају се карактеристичне црвене мрље. Иконографски и ликовни узори разнолики су, од каролиншких елемената у орнаментици до хеленистичко-оријенталних (византијских) мотива у одећи. Сви елементи обележја су јужнонемачке бенедиктинске уметности отонског раздобљаja.[2]
- Након кратког раздобља напуштености због епидемија, неко су време у манастиру боравили темплари, а 1394 су га преузели монаси Сан Микеле из Мурана. Тада је подигнуто јужно крило опатијскога здања које се према дворишту (клаустор) диже на неколико лукова. У средишњем делу клаустра налази се романичка цистерна, на којој је стилизовани грб камалдољана са две голубице које пију из пехара. На жалост цели је комплекс клоштра још увек у распадајућем стању.
.jpg)
Доцније је прешао у посед манасира Св. Матије у Мурану. Картографски приказ целог поседа из XV. века, аутора познатог млетачког картографа фра Маура, сачуван је у штампаном облику из XVII. века. Редовници су манастир напустили 1652, а заменом некретнина је посед 1772. доспио у власништво феудалне породице Колети (Coletti) из Конељана (Conegliano), која је на рушевинама манастира изградила палату у неокласицистичком слилу. Тада је комплекс био средиште пољопривредног имања које је било организовано према тада савременим начелима модерне пољопривреде. Смрћу последњих мушких чланова у другој је половици XIX. века прешао у државно власништво, био је неко време седиште шумског газдинства. Палата, манастирске зграде и цркве су са временом запуштене и почеле су пропадати, до почетка XXI, века кад је започело планирање обнове целога комплекса. До сада су конзерваторски радови обухватили цркве, а истраживања се настављају са циљем ревитализовања целог комплекса[3].
Рекреација уреди
Многобројне бајк стазе око Клоштара (изнад Лимског канала)
Становништво уреди
Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 42 становника[4] те 14 обитељских домаћинстава[5], а на попису становништва 2011. године, Клоштар је имао 40 становника.
| Број становника по пописима[6] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
| 0 | 0 | 0 | 0 | 34 | 18 | 0 | 0 | 92 | 73 | 61 | 48 | 46 | 40 | 42 | 40 |
Напомена: Од 1857. до 1890. и у 1921. подаци су садржани у насељу Фленги, а 1931. у насељу Градина. У 1900. и 1910. исказано као део насеља.
Етнички састав уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Клоштар је имало 40 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 28 | 70,00% | ||
| Истријани | 7 | 17,50% | ||
| Југословени | 4 | 10,00% | ||
| Муслимани | 1 | 2,50% | ||
| укупно: 40 | ||||
Референце уреди
- ^ „Kloštar - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-06-05.
- ^ Фучић, Бранко, Истарске фреске, Зора, Загреб, 1963.
- ^ „Kloštar – Samostan sv. Mihovil | TZ Vrsar”. tzvrsar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-06-05.[мртва веза]
- ^ „Naslovna”. template.gov.hr. Приступљено 2022-06-04.
- ^ Кућанства према обитељском саставу и обитељска кућанства према броју чланова, Попис 2001,, www.dzs.hr
- ^ - Република Хрватска - Државни завод за статистику: Насеља и становништво Републике Хрватске 1857.-2011.