Комић је насељено мјесто у Лици, у општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.

Комић
Скретање за Комић из засеока Опалић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаУдбина
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.20
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 28″ С; 15° 43′ 32″ И / 44.4577439° С; 15.7254531° И / 44.4577439; 15.7254531
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина681 m
Комић на карти Хрватске
Комић
Комић
Комић на карти Хрватске
Комић на карти Личко-сењске жупаније
Комић
Комић
Комић на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53234 Удбина
Позивни број+385 053
Поглед на планине Троуру и Комачу (лијево) из засеока Опалићи

Географија

уреди

Налази се 10-ак км јужно од Удбине. Од Госпића је удаљен 43 км.

Историја

уреди

У месту је 1847. године било 1418 Срба, а двадесет година касније 1867. разлика је чак 438 душа, па је ту укупно њих 980.[1]

Мијат Стојановић је записао (1874. г.), као школски надзорник, да је школа поново отворена и да је заменик учитеља месни парох. Приличан напредак, само мањкају учевна средства и потпуно оспосибљен учитељ, који не би морао служити две службе, што је тешко без уштрба једне или друге.[2]

Комић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.

У августу 1995. током хрватске операције „Олуја”, у Комићу је убијено девет Срба.[3] Од укупно девет убијених Срба, 7 су биле жене, а четворо убијених су били старији од 90 година.[3]

Култура

уреди

У Комићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Комић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[4] У Комићу је постојала српска православна црква Покрова Пресвете Богородице, која је уништена током Другог свјетског рата, као и српски православни храм Светог оца Николаја из 1778. године, спаљен у Другом свјетском рату, срушен након рата. Парохију сачињавају: Комић и Пољице.[4]

Слава села је Покров Пресвете Богородице, који се слави 14. октобра.

Становништво

уреди

Према попису из 1991. године, насеље Комић је имало 153 становника, међу којима је било 152 Срба и 1 Југословен. Према попису становништва из 2001. године, Комић је имао свега 9 становника.[5] Комић је према попису из 2011. године имао 20 становника.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 152 269 400 551
Југословени 1 22 10
Хрвати 1 4 6
остали и непознато 1
Укупно 153 292 415 557
Демографија[7]
Година Становника
1961. 557
1971. 415
1981. 292
1991. 153
2001. 9
2011. 20

Презимена

уреди

Презимена у Комићу су[8]:

  • Батинић
  • Босић
  • Бошњак
  • Вукмановић
  • Грозданић
  • Диклић
  • Драча
  • Егић
  • Калањ
  • Кљајић
  • Лаврнић
  • Момчиловић
  • Опалић
  • Павлица
  • Рончевић
  • Ружић
  • Ћурчић
  • Угарковић

Знамените личности

уреди
  • Душан Иванчевић (Комић код Удбине, Лика, 20. новембар 1890 — Београд, 16. август 1972), свештеник Српске православне цркве, народни посланик, публициста.[9]
  • Ђорђе Лаврнић (Комић, 6. јун 1946 — Добој, 27. новембар 2010) био је српски и југословенски рукометаш.

Извори

уреди
  1. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  2. ^ Стојановић 2015, стр. 231.
  3. ^ а б „У Лици нападнути и опљачкани Срби”. Радио-телевизија Републике Српске. 23. 5. 2012. Приступљено 23. 5. 2012. 
  4. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Комић”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 20. 9. 2012. 
  5. ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  7. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  8. ^ Личка презимена, надимци и историја Крајине, Приступљено 9. 4. 2013.
  9. ^ Српски биографски речник IV том, И ‐ Ка, Матица српска, Нови Сад (2009) (језик: српски)

Спољашње везе

уреди

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод.