Википедија

Константин Мелисен

Константин Комнин Мелисен Дука Вријеније (грч. Κωνσταντινος Κομνηνος Μαλιασηνος Δουκας Βρυκας Βρυεννιος Βρυκας Βρυεννιος), је био византијски грчки племић и магнат који је деловао у Тесалији у првој половини 13. века.

Биографија уреди

Породица Мелисен се први пут појављује када и Константин, али је могуће да је извесни пансеваст и севаст Николас Мелисен, посведочен 1191. године, био његов отац или на неки други начин рођак.[1] Сам Константин је користио презимена „Комнин Мелисен“, али му се повремено додају и презимена још две велике византијске аристократске породице, Дука и Вријеније.[1] Осим тога, његов епитаф, који је саставио Манојло Холобол, тврди да су његови преци били потомци припадника династије Комнина „рођених у пурпуру“ и особе са титулом Цезара. Према савременом просопографу породице Дука, Деметрију Полемису, очигледни кандидати су цезар Нићифор Вријеније Млађи и Ана Комнина, ћерка цара Алексија I Комнина (1081–1118).[2]

1215. године (раније 1230.) основао је манастир у Макриници. У то време ова област је била под влашћу латинског Солунског краљевства.[3][4] Оженио се Маријом, ћерком Михаила I Комнина Дуке (1205–1214/15), владара Епира, и имао је најмање једног сина, Николу Мелисена.[5] Други могући син је монах по имену Нил Мелисен.[5] Михаило I је именовао свог зета за гувернера дела Тесалије који је заузео од Латина почетком 1210-их.[6] Мeлисен је остао гувернер Тесалије и под Михаиловим наследницима, али је 1239. можда подржао Манојла Комнина Дуку, свргнутог цара Солуна, који се искрцао у Деметрији и покушао да поврати свој престо од Јована Комнина Дуке и његовог оца цара Теодора Комнина Дуке. На крају је постигнута нагодба и Манојло је добио Тесалију као лични домен.[7][8] Када је Манојло умро 1241. године, регион је брзо заузео деспот Михаило II Комнин Дука од Епира (1230–1266/68).[9][10]

Године 1246. деспот Михаило II је издао хрисовуљу којом га је признао као оснивача (ктитора) другог манастира, Иларионског у Халмиру, који је постао завистан (метох) од манастира Макринитиса.[4] Мелисен је последњи пут посведочен у 1252, када га је деспот Михаило II послао у дипломатску мисију код никејског цара Јована III Дуке Ватаца.[5][4] Убрзо након тога се замонашио и умро негде пре октобра 1256. године.[5] Негде након своје мисије у Никеји, изгледа да је Мелисен био у немилости код деспота Михаила II, који је уклонио манастир Иларион из јурисдикције Макринитисе. Отприлике у исто време, његов син Никола се оженио рођаком никејског племића (и будућег цара) Михаила Палеолога, што је вероватно указивало на померање Мeлисенове оданости од Епира ка Никеји.[4]

Након његове смрти, породица Мeлисен је наставила да буде међу главним регионалним магнатима у северној Тесалији све до 14. века.[11]

Референце уреди

  1. ^ а б Polemis 1968, стр. 142
  2. ^ Polemis 1968, стр. 142–143
  3. ^ Van Tricht 2011, p. 246 (note 340).
  4. ^ а б в г PLP, 16523. Μαλιασηνός, Νικόλαος Κομνηνὸς ῎Αγγελος ∆ούκας Βρυέννιος.
  5. ^ а б в г Polemis 1968, стр. 143
  6. ^ Varzos 1984, стр. 684–685
  7. ^ Fine 1994, стр. 133
  8. ^ Varzos 1984, стр. 619
  9. ^ Fine 1994, стр. 133–134
  10. ^ Varzos 1984, стр. 620–621
  11. ^ Nicol 2010, стр. 101

Литература уреди

  • Fine, John V. A. Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08260-4.
  • Nicol, Donald MacGillivray (2010). The Despotate of Epiros 1267–1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13089-9.
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
  • Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.
  • Van Tricht, Filip (2011). The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204–1228). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-20323-5.
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665.
 

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Мелисен&oldid=27699010”