Космај
Космај је планина у Србији, у околини Сопота и Младеновца. После Авале (506 m) је најнижа планина у Шумадији са својих 626 m надморске висине. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама.
| Космај | |
|---|---|
 Поглед на излазак сунца иза Космаја | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 626 m |
| Координате | 44° 27′ 57″ С; 20° 33′ 52″ И / 44.465833° С; 20.564444° И 44° 27′ 57″ С; 20° 33′ 52″ И / 44.465833° С; 20.564444° И |
| Географија | |
  Космај | |
| Државе |  Србија |
| Област | Шумадија |
| Масив | Шумадијске планине |
| Група | Острвске планине |
Назив Космај настао је од келтске речи cos (шума) и прединдоевропске речи maj (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење casa Maiac — станиште богиње Маје. У римској епохи, Космај је био значајно рударско средиште. Сматра се да се руда гвожђа ископавала на Космају и пре доласка Римљана.
Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима.
На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).[1]
Космају се од 1930-тих указује већа пажња као излетишту,[2][3] пред крај 1936. је изграђена планинска кућа са 18 постеља.[4]
Галерија
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Космај: Највиша (неоткривена) планина Београда”. Дан у Београду. Приступљено 22. 1. 2020.
- ^ "Политика", 18. авг. 1935, стр. 12
- ^ „Политика”, 7. јул 1938
- ^ "Политика", 21. дец. 1936
Литература
уреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
