Отворите главни мени

Красногородск

Варошица у Русији

Красногородск (рус. Красногородск) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на крајњем западу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Псковске области и административно припада Красногородском рејону чији је уједно и административни центар.

Красногородск
Красногородск
Никольская церковь Красногородск 01.jpg
Красногородска црква Светог Николе из 1806.
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Псковска област
РејонКрасногородски рејон
Основан1464.
Варошица од1967.
Стара именаКрасногородско (до 1995)
Становништво
Становништво
 — 20163.721
 — густина447,77 ст./km2
Географске карактеристике
Координате56°49′44″ СГШ; 28°16′51″ ИГД / 56.828889° СГШ; 28.280833° ИГД / 56.828889; 28.280833Координате: 56°49′44″ СГШ; 28°16′51″ ИГД / 56.828889° СГШ; 28.280833° ИГД / 56.828889; 28.280833
Временска зонаUTC+3
Површина8,31 km2
Красногородск на мапи Русије
Красногородск
Красногородск
Красногородск на мапи Русије
Красногородск на мапи Псковске области
Красногородск
Красногородск
Красногородск на мапи Псковске области
Остали подаци
Поштански број182370
Позивни број+7 81137
Регистарска ознака60
ОКАТО код58 214 551
ОКТМО код58 614 151 051
Веб-сајт
krasnogorodsk.reg60.ru

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 3.721 становника, или нешто више од половине од укупне рејонске популације.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1967. године.

ГеографијаУреди

 
Река Сињаја код Красногородска

Варошица Красногородск налази се у западном делу Псковске области, на подручју простране Псковске низије. Варошица се налази на око 120 километара јужно од административног центра области Пскова, и на неких тридесетак километара источније од града Опочке. Кроз насеље протиче река Сињаја, једна од значајнијих левих притока реке Великаје.

ИсторијаУреди

 
Остаци јужног бедема некадашње тврђаве

Године 1464. на месту садашњег насеља подигнуто је мање утврђење чији је основни циљ била одбрана југозападне границе Псковске републике, посебно од стране витезова Ливонског реда. Утврђење је подигнуто на месту где се у Сињају уливала речица Смординка, а сама тврђава названа је Красни Городец (рус. Красный Городец). Ново дрвено утврђење било је заштићено земљаним бедемима који су се очували до данашњих дана. Унутар утврђења нису се налазиле стамбене зграде, а насеље које се убрзо развило на супротној обали реке добило је име по тврђави — Красниј город (рус. Красный город), или просто Красное или Красниј.

Године 1510. цело подручје улази у састав јединственог Руског царства. Током целог XVI и XVII века цело подручје је било местом сукоба руских и пољско-литванских војски. Тако је пољски цар Стефан Батори током похода на Псков 1581. до темеља спалио Красни Город, а број становника у насељу је пао на мање од стотину. Године 1607. у село упадају Литванци, а коначно цело подручје 1634. улази у састав Пољско-литванске уније. У границе руске државе Красни Город је враћен 1667. године сходно одредбама Андрусовског мировног споразума између руске и пољске државе. До краја 1699. утврђење на супротној обали је потпуно опустело и изгубило свој првобитни значај.

Према статистичким подацима из 1895. у Красном је живело 785 становника у 133 домаћинства. Од пописа из 1926. насеље се званично називало село Красноје. Статус градског насеља у рангу варошице има од 1967, а садашње име носи од 1995. године.

ДемографијаУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 8.870 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 3.721 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2016.
1.6872.8783.9184.7275.194[2]4.694[3]3.870[4]3.721

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди