Крстиња је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Крстиња
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаКарловачка
ОпштинаВојнић
ОбластКордун
Становништво
 — 2011.Пад 82
Географске карактеристике
Координате45° 14′ 39″ С; 15° 43′ 48″ И / 45.244216° С; 15.729921° И / 45.244216; 15.729921
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина176 m
Крстиња на карти Хрватске
Крстиња
Крстиња
Крстиња на карти Хрватске
Крстиња на карти Карловачке жупаније
Крстиња
Крстиња
Крстиња на карти Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47221 Крстиња
Позивни број+385 47

Географија

уреди

Налази се близу границе са БиХ.

Историја

уреди

Код села се налазе рушевине истоимене тврђаве, гдје је пребивало племе Ладиховића. Од 1572. у тврђави је боравила посада Војне крајине, а од 1585. до 1699. је под турском влашћу. У селу постоји храм Ваведења Пресвете Богородице, подигнут 1770, који је спаљен у Другом свјетском рату. Насеље је разорено током распада Југославије.[1]

Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.[2]

Крстиња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Становништво

уреди

Према подацима из априла 2012. у насељу живи 17 људи.[1]

Крстиња је према попису из 2011. године имала 82 становника.[3]

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 93 (93,93%) 157 (94,57%) 144 (81,35%) 207 (91,59%) 287 (91,69%)
Хрвати 5 (5,05%) 2 (1,20%) 8 (4,51%) 9 (3,98%) 22 (7,02%)
Југословени 25 (14,12%) 8 (3,53%)
остали и непознато 1 (1,01%) 7 (4,21%) 2 (0,88%) 4 (1,27%)
Укупно 99 166 177 226 313
Демографија[4]
Година Становника
1857. 225
1869. 299
1880. 328
1890. 371
1900. 389
1910. 413
1921. 387
1931. 400
1948. 306
1953. 337
1961. 313
1971. 226
1981. 177
1991. 166
2001. 99
2011. 82

Презимена

уреди
  • Берић, Срби
  • Бунчић, Срби
  • Вулетић, Срби
  • Јузбаша, Срби
  • Мартиновић, Срби
  • Момчиловић, Срби
  • Павић, Срби
  • Рашић, Срби
  • Хркман, Срби
  • Шпановић, Срби[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Војнић: Момчило Шпановић убијен на Васкрс”. Радио-телевизија Републике Српске. 18. 4. 2012. Приступљено 19. 4. 2012. 
  2. ^ Страњаковић 1991, стр. 170.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 10. 5. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори

уреди
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди