Латковац је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2022. има 331 становника (према попису из 2011. било је 416 становника).[1]

Латковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаАлександровац
Становништво
 — 2022.331
Географске карактеристике
Координате43° 28′ 29″ С; 21° 00′ 10″ И / 43.474666° С; 21.002833° И / 43.474666; 21.002833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина386 m
Латковац на карти Србије
Латковац
Латковац
Латковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознакаAC

Демографија

уреди

У насељу Латковац живи 388 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (42,3 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 139 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 724
1953. 780
1961. 775
1971. 756
1981. 674
1991. 574 551
2002. 474 502
2011. 416
2022. 331
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
469 98,94%
Црногорци
  
1 0,21%
Словенци
  
1 0,21%
непознато
  
3 0,63%


Историја

уреди

Први писани записи села Латковац налазе се у турским дефтерима из 16. века где се село помиње као Влатковац. Добар географски положај и удаљеност од путева утицали су да место буде насељено без прекида. Село је за време Турака, па и касније, било ограђено једном оградом. Изван ограде су биле шуме. Становници Латковца су се доселили из Црне Горе. Садашња територија Александровца је до половине 20. века била подељена на 20 општина. Латковац је био средиште једне од њих.

Етно-село

уреди

У Латковцу се налази етно-заселак који се састоји од четири куће старе више од једног века. Најстарија кућа (стара око 200 година) била је судница пре него што је почетком 20. века прешла у приватно власништво. Село је преживело оба светска рата и чува веома занимљиве историјске приче.

У етно-селу се организују уметничко – едукативне радионице: сликарство, етно музика, позориште, калиграфија, керамика, поезија, историја, археологија, екологија, стари занати (ткање, вез, штрикање, шивење, предење вуне, корпарство, коваштво, столарство, казанџија, шеширџија, часовничар).


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди